Pokretanje naroda u beaniju
Oni koji su doneli takvu odluku o evakuaciji morali su dobro da znaju, i znali su, da su poveli narod i vojsku u izgnanstvo. - Odluka Vrhovnog saveta odbrane saoptena je javnosti 4. avgusta u 20 asova. - Odluka Vrhovnog saveta odbrane je kapitulantska, iako je izbegnuta upotreba rei kapitulacija
Da se drao realne situacije, Vrhovni savet je mogao doneti jednu od sledeih moguih odluka. Prva bi mogla da glasi - da se nastavlja sa odbranom i da se u toku noi 4/5. avgust srede jedinice a komandovanje pripremi za akcije koje treba preduzeti narednog dana. Osnov za ovakvu odluku je preduzimanje svih moguih i planom upotrebe predvienih mera i akcija, ukljuujui i dejstva po hrvatskim gradovima. Sastavni deo ove odluke bilo bi obraanje Unproforu, Saveznoj Republici Jugoslaviji, Republici Srpskoj... Druga odluka bi mogla biti - ponuda primirja i prihvatanje pregovora sa Hrvatskom, uz posredovanje Saveta bezbednosti. Ma kako tekli pregovori i koliko god bi bili nepovoljni po RSK, narod bi ostao na teritoriji i njegov bi status bio neuporedivo bolji nego odlazak u izbeglitvo. Trea mogua odluka, ticala bi se evakuacije samo onog stanovnitva koje je u tom asu bio ugroeno, a to su bili delovi severne Dalmacije i junog dela Like. Naalost, odluka koju je doneo Vrhovni savet odbrane znaila je evakuaciju celokupnog civilnog stanovnitva, kao i milicije i vojske, sa celog prostora zapadnog dela RSK.
Oni koji su doneli takvu odluku o evakuaciji, morali su dobro da znaju i znali su, da su poveli sav narod i vojsku u izgnanstvo. Ako to neko od lanova Vrhovnog saveta odbrane nije shvatao, na sednici je bio komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, koji je to sigurno znao. Njegova je obaveza i dunost bila da lanovima saveta kae ta znai takva odluka, da ih upozori, pa ako se i pored toga usvoji, onda je trebalo da se definie onako kako jeste zamiljena - evakuacija naroda, milicije i vojske iz zapadnog dela RSK.
Odluka Vrhovnog saveta odbrane saoptena je javnosti 4. avgusta u 20 asova. Ona je otila u narod, a preko Unprofora na znanje hrvatskoj vojsci i Tumanovoj dravi, i glasila je:
"Vrhovni savjet odbrane Republike Srpske Krajine, donio je, na dananjoj sjednici, odluku da se zbog preventivnih i bezbjednosnih razloga organizuje evakuacija civilnog stanovnitva Sjeverne Dalmacije i junokg dijela Like. U organizaciji evakuacije i pratnji stanovnitva, aktivno e uestvovati pripadnici mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, uz Civilnu zatitu RSK. Na ovaj potez Vrhovni savjet odbrane se odluio kako bi se zatitilo civilno stanovnitvo od eventualnih daljnjih napada hrvatske artiljerije i kako bi srpski borci, koji dre linije odbrane, bili rastereeni brige za svoje porodice".
"Vrhovni savjet odbrane apeluje da graani Krajine, na podruju sa koga se organizuje evakuacija stanovnitva, ne preduzimaju samoinicijativne akcije i da ne nasjedaju na hrvatsku propagandu. Za sve informacije graani se mogu obratiti mjesnim povjerenicima Civilne zatite. Jo jednom se naglaava da e u organizaciji evakuacije aktivno uestvovati pripadnici Unprofora".
Odluka Vrhovnog saveta odbrane je kapitulantska iako je izbegnuta upotreba rei kapitulacija. Odluka je isto to i nareenje za prekid otpora i pokretanje naroda u beaniju. Ona nije saoptena jasno i bez uvijanja. Time se prikrivalo njeno pravo znaenje. Cinino zvui reenica da je savet doneo odluku "zbog preventivnih i bezbednosnih razloga"! jer je celog 4. avgusta narod bio pod udarom hrvatske vojske i izdrao je granatiranja i napade. Izvlaenje naroda, sa kojim e krenuti i vojska, ne moe se opravdati "preventivnim i bezbednosnim razlozima".
Da bi se pospeilo pokretanje naroda naglaava se da e u "organizaciji evakuacije u pratnji stanovnitva aktivno uestvovati pripadnici mirovnih snaga Ujedinjenih nacija". Otkud to lanovi Saveta ili neki od njih znaju da e "i mirovnjaci uestvovati". Ko se to i s kim dogovorio? Kad pre? Ili i znatno pre?! Narod i vojska postupili su kao da je Vrhovni savet odbrane doneo odluku da se kapitulira i da se prekine dalja borba sa hrvatskom vojskom. Postupae se tako kao da je nareena evakuacija celokupnog stanovnitva, vojske i milicije sa celog zapadnog dela teritorije RSK.
Sadraj odluke bio je takav da se moglo tumaiti da u organizaciji evakuacije stanovnitva i vojske dobrovoljno uestvuju mirovne snage Ujedinjenih nacija i hrvatska vojska, zatim da odluku podravaju i maltene pozdravljaju Savet bezbednosti, NATO...
U 20 asova odrava se sastanak u Operativnom centru Glavnog taba, kome prisustvuju komandanti brigada iz 7. korpusa, sa komandantom korpusa generalom Slobodanom Kovaeviem. Sastankom rukovodi komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Mrki a prisutni su i svi njegovi pomonici. Odluka o evakuaciji prenosi se kao gotova stvar. Ne govori se o evakuaciji stanovnitva samo iz optina severne Dalmacije i june Like. Svi prisutni su shvatili da se odluka odnosi na celu teritoriju zapadnog dela RSK. Stav komandanta Mrkia - da je evakuacikja stvar vlasti, sugerie da Vojska treba da nastavi odbranu i da omogui evakuaciju naroda. Komandantova je odluka da se suze frontovi odbrane i da se nastavi uporna odbrana. To je trebalo da vai za sve korpuse. Da bi se branio Knin komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine nareuje komandantu korpusa generalu Kovaeviu da do jutra izvue jedan bataljon iz 75. brigade i njime posedne poloaje za odbranu Knina na Bulijoj strani. Komandanti 92. i 4. brigade dobijaju zadatak da po jedan bataljon izvuku na velebitsko zalee i da spree prodore ka Graacu.
U skladu sa onim to je Mrki rekao trebalo je da 15. korpus nastavi odbranu na dostignutim linijama. Takav zadatak korpusu je trebalo da prenese naelnik, general Duan Lonar. Sa njim je krenuo i naelnik organa bezbednosti general Raeta. Razloga za promenu zadataka nije bilo za 21. i 39. korpus, grupu "Pauk" i Korpus specijalnih jedinica. Na njihovim teritorijama nije bila predviena evakuacija stanovnitva. Zadaci za dalja dejstva preneti su ifrom na komandante Operativne grue "Kordun".
Naelnik Operativnog odeljenja krenuo je u Drni, u komandu 75. brigade, kod komandanta Vladimira Davidovia da pouri sa upuivanjem jednog bataljona u rejon Bulije strane severno od Knina. Putem preko Kosova ka Drniu teko se moglo proi od traktora, motornih vozila, konjskih zaprega. Narod je ve bio u kolonama ka Kninu i dalje na sever. Na Kosovu se susreo sa grupom od dvadesetak vojnih obveznika koji su napustili svoje jedinice i kretali se ka Kninu. Zaustavio ih je, prikupio i na osvetljenom prostoru, ispred neke kue govorio kako je sramota to su napustili poloaje, zatim da su postali dezertari. Oni su ga sluali bez rei.
Kada je naelnik zavrio "govor" obratio mu se jedan pedesetogodinjak: "U redu je, gospodine generale, to to ste rekli. Molim Vas da kaete istinu, hoe li Vojska Jugoslavije stupiti u rat da nam pomogne da se odbranimo?" Hoe, nastavio je general neubedljivu priu, ako stvorimo uslove da bi se angaovala Vojska Jugoslavije... Sledi zatim pitanje drugog vojnog obveznika, ne mnogo mlaeg od generala: "Recite Vi meni, ko je ovaj narod pokrenuo? Ko e moju bolesnu majku, enu i troje dece noas povesti u beaniju? Ko e voziti moj traktor?"
General je opet pokuao neto da odgovori, ali ga vojni obveznici nisu vie hteli sluati. urilo im se. Jedan od njih, mirno i bez ubeivanja, obrati se generalu: "Gospodine, ako nas ne moete ili neete da razumete, mi emo nastaviti dalje. Krenuemo onim proplankom gde nema naroda. Ako elite da nas zaustavite orujem, pucajte po nama, mi neemo svoje oruje upotrebiti da bi se od vas odbranili".
Posle tih rei svi kao po komandi krenue prema Kninu, preko proplanka. Nijedan se nije osvrnuo.
Nemi svedoci panike
Izvetaji iz jedinica stiu u operativni centar u Kninu. - Pripremljeno nareenje o izmetanju komandnog mesta Glavnog taba Srpske vojske Krajine u rejon Srba. - Odlazak iz Knina posle ponoi. - Peat svim zbivanjima daje evakuacija. - Zadaci za stabilizaciju odbrane. - Vidno osipanje u organima Glavnog taba SVK. - Zadatak za okupljanje na Kozari. - Zahtev za formiranje to veeg broja novih jedinica
U Operativni centar u Kninu stiu izvetaji iz jedinica. Komandanti 15. korpusa i Korpusa specijalnih jedinica obavetavaju o napadu jedinica 5. muslimanskog korpusa prema Likom Petrovom Selu. Komandant 39. korpusa izvetavao je o ugroenosti Gline. Iz "Pauka" javljaju o masovnom prelasku brigada Abdieve Narodne odbrane na stranu 5. muslimanskog korpusa.
Pripremljeno je nareenje o izmetanju komandnog mesta Glavnog taba Srpske vojske Krajine iz Knina u rejon Srba. Ukrcavanje arhive i drugih materijalno-tehnikih sredstava bilo je u punom jeku.
U 23.30 asova poslednji minuti boravka generala Mrkia u zgradi Glavnog taba Srpske vojske Krajine i Ministarstva unutranjih poslova. Sa predsednikom RSK Milanom Martiem, kree na novo komandno mesto u Otri. Sa sobom vodi naelnika artiljerije, pukovnika Marka Vrcelja. Ne dozvoljava njegovo odvajanje ni za trenutak. Na rastanku Mrki potpisuje nareenje za komandanta Korpusa specijalnih jedinica - da oklopnu brigadu do jutra prebaci u rejon Gline i da sprei brze prodore hrvatskih jedinica ka Topuskom i Dvoru na Uni. Nareenje je upueno odmah i bilo je u komandi Korpusa ve oko ponoi.
Posle ponoi Knin naputa Operativna grupa Glavnog taba i sa Komandom taba odlazi u pravcu Srba.
Na celom prostoru zapadnog dela RSK peat svim zbivanjima daje evakuacija. Ona je prvo zapoela u Lici. ak je imala najmasovniji karakter u severnom delu Like, gde nije bila ni predviena. I cela Banija je pokrenuta na evakuaciju. Samo je Kordun bio pod kontrolom Koordinacionog tela, koje je pretendovalo da rukovodi svim civilnim poslovima dok traju borbena dejstva. Tamonji komandanti korpusa i brigada nisu ni od koga bili upoznati sa odlukom o evakuaciji stanovnitva. Oni su ubrzo postali nemi svedoci paninog kretanja stanovnitva i pridruivanja svojih vojnika izbeglikim kolonama. Na pitanja koja su im upuivana sa svih strana, nisu znali da odgovore. U uslovima kada je dolo do prekida svih veza, nisu mogli da se konsultuju sa viim nivoom komandovanja.
U prepodnevnim satima, 5. avgusta komandovanje sa nivoa Glavnog taba Srpske vojske Krajine bilo je parcijalizovano. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine, sa predsednikom RSK, i naelnikom artiljerije nalazio se na komandnom mestu u Ortiu. Uz njega je bio i komandant 7. korpusa - ili u blizini, i u stalnoj vezi. Naelnik taba, general Duan Lonar, bio je u Likom korpusu. Tamo se sve odvijalo po odlukama koje je sam donosio, verovatno u skladu sa zadatkom koji je dobio od komandanta Mrkia. Operativni deo taba bio je u Srbu, na uspostavljenom komandnom mestu, ali bez veza sa komandama korpusa. Pomonik komandanta za moral, sa dva pukovnika iz svoga organa, kretao se ka Banjaluci. Njegov zadatak i svrhu odlaska jedino je mogao znati ako je i on znao, komandant general Mile Mrki.
Po dolasku na komandno mesto u Srb, nadomak granice sa RS (BiH) general Mrki je potpisao nareenje kojim se postavljaju zadaci za stabilizaciju odbrane. U preambuli nareenja govori se o negativnom uticaju evakuacije stanovnitva na borbenu spremnost jednog broja jedinica. Navodi se da je jedan broj vojnika i stareina napustio svoje jedinice i da su otili da zbrinjavaju porodice. Ukazano je na dobro dranje jedinica tokom 4. avgusta. U nareenju su zatim postavljeni konkretni zadaci jedinicama.
Na alost, nijedna komanda nije mogla ili nije htela da izvri te nove zadatke. Glavna preokupacija svih komandi bila je da koliko-toliko ouvaju bar deo sastava od potpunog raspada i da omogue izvlaenje naroda i vojske prema Republici Srpskoj.
Glavni tab Srpske vojske Krajine okupio se kao celina na prostoru Republike Srpske u jutarnjim satima 7. avgusta. Komandant Glavnog taba, general Mile Mrki, ve je bio u Otrelju, duboko u teritoriji Republike Srpske, na oko 8 kilometara od Bosanskog Petrovca. Tu je stigao uvee 6. avgusta. U to vreme u Otrelju je ve bio naelnik taba general Duan Lonar. Mrki ga upuuje u rejon Novog Grada i Dvora na Uni, da prati dogaaje na Kordunu i Baniji.
U organima Glavnog taba Srpske vojske Krajine ve je vidno osipanje. Jedan broj oficira je samovoljno ili po zadatku (!) u Banjaluci i Prijedoru. Neki su ve u Beogradu ili u pokretu ka Drini.
Preostali organi Glavnog taba Srpske vojske Krajine ukljuili su se u prikupljanje jedinica, naoruanja i drugih sredstava. Pokuano je da se uspostavi, koliko je mogue, organizovana predaja borbene i druge tehnike Vojsci Republike Srpske u Petrovakom polju. Sve to je o primopredaji bilo dogovoreno sa generalom Ratkom Mladiem i komandantom 2. krajikog korpusa, generalom Radivojem Tomaniem, kao da nije bilo poznato onima koji su to trebali da sprovedu. Od strane pripadnika Vojske Republike Srpske bilo je mnogo vreanja i nipodatavanja pripadnika Srpske vojske Krajine. To se naroito videlo i osealo na Petrovakom polju, gde je vrena predaja naoruanja i opreme. Predlozi da se makar deo manjih krajikih jedinica zadri i ukljui u Vojsku Republike Srpske, kategoriki su odbijeni od nadlenih stareina Vojske Republike Srpske. Za tako neto interes nije pokazivao ni general Ratko Mladi. Slino se ponaao i komandant 2. krajikog korpusa general Tomani.
Glavni tab Srpske vojske Krajine je dobio zadatak da se prikupi na Kozari, to je 8. i 9. avgusta i uinjeno. Kako tamo nije bilo mogunosti za smetaj, Glavni tab Srpske vojske Krajine se vraa u Prijedor, gde nastavlja sa radom - sreivanjem podataka, rukovoenjem izvlaenjem sa prostora Banije i Korduna i rasformiranjem jedinica.
Neoekivano, 11. avgusta stie nareenje komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske kojim se postavljaju zadaci Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. Naloeno je da se odmah preduzmu sve mere da se od izvuenih krajikih jedinica formira to vie novih jedinica, koje e biti stavljene pod komandu Glavnog taba Vojske Republike Srpske i njegovih korpusa i delimino pod komandu Glavnog taba Srpske vojske Krajine, u cilju odbrane sadanjih prostora RS i RSK kao i radi priprema za osloboenje okupiranih teritorija RSK i RS.
Zatim se zahteva da se "sve vojno sposobno ljudstvo, starosti od 18 do 60 godina iz RSK, koje se neplanski povuklo, mobilie i od njih formiraju jedinice srpske vojske". Nalae se da se "po meri formiranja jedinica od ete pa navie, iste stavljaju pod komandu komandanata onih korpusa u ijoj zoni odgovornosti se formiraju". Ova taka zapovesti se zavrava stavom da se "eventualni dobrovoljci iz SRJ i drugih zemalja ukljuuju u ve postojee jedinice, s tim da organizacijska jedinica dobrovoljaca ne moe biti vea od voda".
Nadalje, obavezuju se sve jedinice Vojske Republike Srpske i pripadnici slube javne bezbednosti na teritoriji RS, da preko svojih punktova kontroliu kretanje izbeglica i da pri tome dozvoljavaju prolaz samo nejai (deci, enama, starcima). Borbeno sposobne treba da izdvajaju i ukljuuju u jedinice. Naglaava se da mobilisani vojni obveznici prikupljaju u Petrovcu, Prijedoru, Banjaluci i Derventi, a Glavni tabovi Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine e nareivati angaovanje prikupljenih jedinica.
Umesto obeane pomoi ponuen savet
Prihvatni objekti za vojne obveznike iz RSK u Bijeljini i Bilei. - Nareenje generala Ratka Mladia. - Krupne promene obeanog i dogovorenog poloaja Republike Srpske. - Saglasnost postignuta izmeu Slobodana Miloevia i amerikog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta. - Igra na kartu Saveta bezbednosti. - Evakuacija stanovnitva primljena s besom u Beogradu. - Spisak "krivice" krajikih Srba. - Oficijelna vlast u Beogradu velia svoju ulogu spasitelja. - Svojatanje izbeglica
U nareenju se dalje trai da se do 12. avgusta izbeglo stanovnitvo iz RSK smesti u prihvatne centre i odredita. Trai se mobilizacija vojno sposobnih ljudi iz RSK, formiranje jedinica i da se priprema za njihovo ukljuivanje u borbena dejstva zavri do 14. avgusta.
Ovo nareenje je napisano prekasno, pa se u vreme stupanja na snagu nije moglo izvriti, jer se ljudstvo u veini ve bilo razilo i stiglo u Srbiju, odnosno u SRJ. Meutim, u realizaciju ovog nareenja ukljuie se Generaltab Vojske Jugoslavije potvrujui to svojom informacijom, koja je upuena Ratku Mladiu i Milu Mrkiu. Njih dvojicu Vojska Jugoslavije obavetava, 14. avgusta, da se "u organizaciji Ministarstva unutranjih poslova vri prikupljanje vojnih obveznika RS i RSK koji se nalaze na teritoriji SRJ".
Formiran je i sabirni centar u Loznici. U sabirnom centru nalazi se lice koje koordinira zadatke sa MUP-om. Pratnju i prevoz vojnih obveznika do granice sa Republikom Srpskom obezbeuje MUP.
Od generala Mladia i Mrkia se trai da jave koliko vojnih obveznika mogu da preuzmu. Komandant Glavnog taba Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladi, 15. avgusta, izdaje nareenje kojim regulie prihvat mobilisanih vojnih obveznika sa teritorije SRJ. Nareeno je da se prihvatni punktovi organizuju u Bijeljini (kasarna "Stepa Stepanovi") i Bilei (kasarna "Bileki borci"). Nareenjem se nalae da se "vojni obveznici roeni u RSK i RS zapadno od reke Bosne odmah prevoze pod policijskom pratnjom u nastavno-diverzantski centar "Manjaa", a vojni obveznici iz RS roeni istono od reke Bosne rasporeuju se u romanijski, hercegovaki i istonobosanski korpus. Komandant Glavnog taba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladi 17. avgusta izdaje nareenje o formiranju jedinica Srpske vojske Krajine na teritoriji RS i njihovom upuivanju u borbena dejstva na teritorijama RS i RSK.
U preambuli ovog nareenja se navodi: "Aktivnosti dravnih organa i vojnih komandi SRJ i RS na prikupljanju i organizovanju vojnih obveznika RSK posle gubitka veeg dela teritorije RSK i njihovo ukljuivanje u borbena dejstva za oslobaanje okupiranih teritorija RSK nailaze na brojne potekoe i do sada je ova aktivnost totalno paralisana, uglavnom zbog nedefinisanih stavova politikog i vojnog rukovodstva RSK. Naime, dravno rukovodstvo i Generaltab Vojske Jugoslavije su preduzeli mere i u dogovoru sa glavnim tabom Vojske RS organizovali vraanje svih vojnih obveznika poreklom iz RS i RSK i iste organizovano vraaju na teritoriju RS.
MUP SRJ takvo ljudstvo organizovano dovozi u prihvatne centre u kasarnama u Bijeljini, Zvorniku i Bilei, odakle ih preuzimaju vojni organi Vojske Republike Srpske i sprovode ih u regrutni centar "Manjaa", gde se vri organizovanje i formiranje jedinica, oblaenje, naoruavanje i kratka obuka i upuivanje na zadatke po odlukama glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Meutim, akcija ne uspeva zbog toga to vojni obveznici iz RSK, kada se prikupe u jedan od takvih centara opravdano trae da im predstavnici vojnih i civilnih vlasti RSK objasne zato su prikupljeni, kakvi su im dalji zadaci i perspektive. Meutim, odziv vojnih i politikih predstavnika ne dolazi do izraaja i vojni obveznici samovoljno i demonstrativno naputaju prihvatne i regrutne centre, pri emu se nedolino i ruilaki ponaaju prema onima koji su im ukazali gostoprimstvo i prema onima koji im pokuavaju pomoi da povrate izgubljeno dostojanstvo i dravu".
Postavljeni su i sasvim konkretni zadaci za te nove jedinice sa preciznim rokovima. Pored ostalog, naloeno je da se odmah ukljuuju u borbena dejstva, u poetku u sastavu Vojske Republike Srpske, a po stvaranju uslova da se ubacuju na okupiranu teritoriju RSK. Predoava se da vremenom te akcije treba da prerastu u operacije za osloboenje celokupne teritorije RSK.
Sve to to se deavalo od pada RSK do ovih novih ideja i nareenja, sa ukljuivanjem u "akcije" i Vojske Jugoslavije, odnosno SRJ govori da nisu "izvisili" samo krajiki rukovodioci i komandanti. Oigledno su bile u pitanju krupne promene obeanog i dogovorenog poloaja RS i njene dalje pozicije u konanom reavanju sudbine Bosne i Hercegovine. Ne moe biti daleko od istine da su obeanja data pre stradanja RSK - pala u vodu. Stvorena je mogunost da se i RS kazni, svoenjem u granice manje od obeanih. Oigledno se sada i Republika Srpska nala u slinom poloaju kao RSK u avgustu. Srbija joj je "pri ruci" na isti nain kao onda i RSK. Privodi izbeglice i upuuje ih u Vojsku Republike Srpske. A kada su poeli padati gradovi oko i do same Banjaluke, Srbija e sve to posmatrati nemo i bez pomisli da svojom vojskom pomogne "brai" preko Drine. Ostalo je jo samo da vuk smae i onog treeg... Sve je vodilo ka tome da meka uskoro zaigra i pred kuom najstarijeg, velikog brata. Prutovi srpske kratke pameti, nesloge i izdaje slamali su se jedan po jedan.
Poetak agresije na RSK od vlasti u SRJ i Srbiji doekan je bez uzbuenja. Pre toga obezbeena je sigurnost SRJ i Srbije od "uvlaenja" u rat. Vojska Jugoslavije nee pomagati Srpskoj vojsci Krajine u borbama za RSK, a NATO, zauzvrat, nee bombardovati aerodrome, mostove i druge vojne objekte u SRJ. Saglasnost je postignuta i verifikovana izmeu Slobodana Miloevia i amerikog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta. Srbima u RSK stavljeno je do znanja da su sami u ratu sa Hrvatskom. Umesto ranije obeane pomoi ponuen je savet - izdrite "pet do 7 dana" a za to vreme e Savet bezbednosti primorati Hrvatsku na obustavljanje agresije!
Kada je poela agresija, oficijelne vlasti zabranjuju organizovanje demonstracija u Beogradu za podrku Srbima u Krajini.
Evakuacija stanovnitva je primljena sa strahovitom ljutnjom i besom. Za oficijelnu vlast bilo je neshvatljivo da zahtev Miloevia nije ispotovan. To je bilo prvi put da se ono to je on traio ne uvai u RSK. To se Srbima iz Krajine ne moe oprostiti! I dok tragedija traje, Slobodan Miloevi ne vue nijedan potez koji bi makar simbolino pokazao brigu Srbije i SRJ za propast i stradanje jednog naroda. Slobodan Miloevi pokree mehanizam koji treba da pokae da su Srbi iz RSK sami krivi jer su samovoljno napustili svoja ognjita. U "krivicu" je strpana optuba da Srbi nisu hteli da se bore, da su kukavice, da su oekivali da za njihovu slobodu Srbija i SRJ ratuju... Da bi "krivica" izgledala ubedljivija, Srbi u Srbiji upoznati su kako je Srbija snabdela Srbe u Krajini i njihovu vojsku svim potreptinama za rat i da je ono to su Srbija i Vojska Jugoslavije poslale u RSK bilo dovoljno da se rat vodi najmanje tri meseca. U scenario prikrivanja krivice oficijelnih vlasti i Vojske Jugoslavije veto je ubaena i teza da je zbog naputanja RSK Vojska Jugoslavije onemoguena da intervenie (kao da bi ona intervenisala!).
ta sve vlast ne ini da sauva svoj obraz i da ostane na vlasti. Prihvat izbeglih Srba proglaava nevienom rtvom Srba u Srbiji. Sve to je odvojeno za smetaj i ishranu izbeglica pripisivano je Socijalistikoj partiji i oficijelnoj vlasti. Kao da se htelo kazati, eto, niste zasluili, zato to ste samovoljno napustili RSK, ali mi ovde u Srbiji inimo sve to moemo za va spas. I tako dok Tumanova vojska ubija i pljaka one koji su ostali na svojim ognjitima, i time potvruje koliko je bilo logino i opravdano to je nezatieni narod krenuo jedino tamo gde je mogao, oficijelna vlast velia svoju ulogu spasitelja. Nije narod krenuo u goste Slobodanu Miloeviu koji je svojom politikom Srbe u Krajini izigrao i primorao ih da krenu u izbeglitvo. Znali su Srbi Krajine da nisu dobrodoli za one koji su na vlasti. Srbi su krenuli u Srbiju kod svoje sabrae Srba. Znali su da e im oni jedini pomoi, i vie nego to mogu. Ta vera u Srbe u Srbiji bila je jedina uzdanica izbeglicama.
Potpisivanje tajnih obaveza
Republika Srpska Krajina kao teg na vagi u pregovorima Srbije i Hrvatske. - Odgovornost preneta na Savet bezbednosti UN. - Slobodan Miloevi priznaje Hrvatsku u avnojskim granicama u drugoj polovini 1992. godine. - Sudbonosni potezi vlasti. - Blokada na Drini. - Dugogodinje utanje. - Podsticanje reintegracije RSK u Hrvatsku mirnim putem. - Prikupljanje dobrovoljaca. - Sabotiranje organizovanog povratka vojnih obveznika. - Prikupljani poeni "poverenja"
Srbe izbeglice poele su da svojataju razne partije u Srbiji. Oficijelna vlast pripisuje sebi sve ono to narod Srbije ini za izbegle sunarodnike. Stranke u opoziciji koriste postojanje izbeglica da optuuju vladajuu stranku i oficijelnu vlast. To, uglavnom, ne ine iz stvarne brige prema izbeglicama. Njima je bitno da optue vlast a izbeglice su zgodan povod kojim se moe uticati na birae. Namerno ili sluajno, Dragan Tomi, predsednik Skuptine Srbije u februaru 1997. godine izrazie stav oficijelne vlasti i Socijalistike partije prema izbeglicama. Da bi umanjio znaaj demonstracija u Beogradu organizovanih zbog krae na izborima, u kojima je i sam uestvovao, Tomi izjavljuje da su demonstracije tako brojne jer u njima uestvuju i izbeglice iz RSK. U izjavi e tvrditi da demonstracije imaju faistiki karakter. Na reagovanja zbog takve kvalifikacije, on e, naknadno, kao gost TV dnevnika RTS, izjaviti: "Moja izjava imala je dejstva, jer su demonstracije posle toga postale mirnije sve do pre nekoliko dana, kada su se opet pojavile grupe koje su posle skupova opozicije pravile nerede. Militantno jezgro ovih grupa ine izbeglice iz Bosne i Hrvatske koje su nezadovoljne gubitkom svoje domovine. Oni okrivljuju druge zbog toga, iako su samovoljno napustili svoj rodni kraj".
Za Dragana Tomia bitno je da u javnosti umanji znaaj demonstracija naroda Srbije i opozicije zbog izborne krae. Uinilo mu se da e najvei uticaj na omalovaavanje demonstracija postii ako njihovu brojnost pripie ueu izbeglica a upornost demonstranata "militantnom jezgru" izbeglica. To, po njemu, i nisu nikakvi ljudi jer su samovoljno napustili svoje rodne krajeve. To izgovara ovek koji je, takoe, uticao na manipulisanje Srbima u RSK.
Ponaanje oficijelne Srbije prema RSK za sve vreme njenog postojanja ne moe se okarakterisati kao zatita Srba u Hrvatskoj. Slobodan Miloevi je od 1991. godine imao u vidu samo interese Srbije i Crne Gore. Srbi preko Drine korieni su u funkciji obezbeivanja to bolje pozicije Srbije i Crne Gore posle raspada Jugoslavije. Za ostvarivanje takvih interesa upotrebljena je i iskoriena i JNA. Njoj je poveren zadatak da zatiti Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Oekivano je da taj zadatak izvri bez guenja pobuna u Hrvatskoj i Sloveniji. Drugi nain da stvarno obezbedi Srbe nije postojao, a ako je i postojao, nije zavisio od JNA. Odustalo se od stvaranja srpske vojske, pa su tako Srbi van Srbije zauvek ostavljeni bez zatite.
Oficijelna vlast Srbije digla je Srbe preko Drine na oruje, a kad se uverila da to nema perspektivu digla je ruke i od takve politike i od Srba preko Drine.
Zatitu Srba u Republici Srpskoj Krajini, oficijelna vlast Srbije "prepustila" je Organizaciji ujedinjenih nacija, odnosno njenoj mirovnoj operaciji. Mirovna operacija imala je zadatak da razorua "pobunjene" Srbe i pomogne u reavanju srpskog pitanja u granicama avnojske Hrvatske. Po planu mirovne operacije, Srbi na prostorima RSK nisu mogli imati svoju vojsku. Posle napada hrvatske vojske na Miljevaki plato (jun 1992), sve maske su pale, pa je odlueno da RSK obrazuje svoju vojsku.
Politika oficijelne vlasti SRJ eli da Srbi u Hrvatskoj, sa svojom vojskom, postanu faktor koji e omoguiti da Srbi "zadre" svoju dravu Republiku Srpsku Krajinu. Republika Srpska Krajina sa svojom vojskom trebalo je da bude teg na vagi u pregovaranjima i regulisanju odnosa izmeu Srbije i Hrvatske. Time se oficijelna vlast Srbije oslobodila odgovornosti za zatitu Srba u RSK. Tu odgovornost je prenela na mirovnu operaciju Saveta bezbednosti. Javno je voena politika "nemeanja" u zbivanja u RSK, to je Srbima prikazivano kao prikrivanje politike podrke koja je "bezgranina". Predstavnici oficijelne vlasti i ugledni predstavnici Socijalistike partije Srbije, razliitim povodima izjavljivali su da e zatititi Srbe u RSK od prisilne integracije u Hrvatsku. U pregovorima sa meunarodnim faktorima tajno su potpisivane obaveze po kojima se SRJ nee meati u reavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj. Jo u drugoj polovini 1992. godine, Slobodan Miloevi e dati saglasnost, po kojoj priznaje Hrvatsku u njenim avnojskim granicama. To e diktirati odnos Srbije prema Srbima u Hrvatskoj. Potrebe izbora i podrke Srba iz Srbije Socijalistikoj partiji, nametali su takvo javno nastupanje koje e zadovoljavati birae. Da bi se podrala opcija reavanja srpskog pitanja u granicama avnojske Hrvatske, oficijelna vlast vue niz sudbonosnih poteza.
Slobodan Miloevi i Socijalistika partija uspostavie potpunu kontrolu nad politikim zbivanjima u RSK. Meanjem u sve, i najvanije, u RSK e na dunost predsednika biti doveden Milan Marti, ime e se potisnuti uloga Milana Babia, ali ne i njegove Socijaldemokratske partije, koja e za sve vreme postojanja RSK predstavljati opoziciju Slobodanu Miloeviu i njegovoj dvolinoj politici. Za predsednika vlade u RSK Slobodan Miloevi dovodi svog oveka, Borisava Mikelia. Tandem Marti - Mikeli dobro e funkcionisati sve do odluke Miloevia da uvede sankcije Republici Srpskoj, poznatom blokadom na Drini.
Blokada na Drini udaljila je Milana Martia od politike Slobodana Miloevia. Doi e do "prestrojavanja" snaga na politikoj pozornici RSK. Porae uloga Milana Babia koji e preko Skuptine RSK diktirati dalji tok dogaaja. On e se javno izjanjavati protiv bilo kakvih pregovora sa Hrvatskom ali nee vui poteze koji bi onemoguili "pregovaraku" funkciju Borisava Mikelia. Milan Marti e se sve vie vezivati za politiku Radovana Karadia a protiv politike Slobodana Miloevia.
Borisav Mikeli je uspeo da u celosti realizuje politiku Slobodana Miloevia. Meu Srbima u RSK, Borisav Mikeli je vaio kao olienje onoga to eli Slobodan Miloevi.
Oficijelna politika u Srbiji irila je uverenje da ini sve to treba da RSK opstane i da se onemogui Hrvatska da ratom reava srpsko pitanje na svojoj teritoriji. Meutim, u praksi je sve bilo drugaije. Srbija nije ni pomiljala da ratuje za Srbe u Krajini, ali je o tome utala sve do poetka 1995. godine. Izjava Zorana Lilia, tada predsednika SRJ, da Srbija i Crna Gora nee ratovati za Republiku Srpsku Krajinu, doekana je sa iznenaenjem od graana i neupuenih ljudi - i iz vojnog i dravnog vrha. Ova izjava predstavljala je podrku Borisavu Mikeliu koji je u saglasnosti sa Beogradom radio na mirnoj reintegraciji RSK u sastav Republike Hrvatske.
Oficijelna Srbija je smatrala da Srbi u Krajini oruanom borbom ne mogu sauvati svoju dravu. Nije se verovalo ni da bi ukljuivanje Srbije u rat za odbranu RSK dovelo do pobede. Znalo se da bi najgore reenje za Srbe u Krajini bilo ono koje bi Hrvatska realizovala primenom sile. Takvo reenje niko u oficijelnoj Srbiji i SRJ nije eleo. Zbog toga se smatralo da nije dobro pomagati RSK po onim pitanjima koja bi jaala njenu vojsku i opredeljenja da RSK sama ratom brani svoj opstanak. Ako bi do toga dolo, oficijelna politika SRJ i Srbije nala bi se u velikim problemima.
Kraj
O autoru knjige:
-Milisav Sekulic, rodjen 11.novembra.1935 kod Loznice.
Zavrsio je vojnu akademiju JNA, Visu vojnu akademiju, Skolu narodne odbrane i Filozofski fakultet. Magistar vojne vetine. Objavio je vie od dvesta strucnih i naucnih radova.
Od pocetka ratnih sukoba na teritoriji bive SFRJ nalazio se na dunosti u Generaltabu oruanih snaga (do 1993), posle cega je, kao pukovnik, na poziv kolega sa ratita otiao u Knin, u Glavni tab Srpske vojske Krajine. Tamo je na dunosti nacelnika operativno-nastavnog odeljenja unapredjen u cin general-majora.
Iz jasnih razloga knjige Milisava Sekulica su prvorazredno svedocanstvo o dramaticnim zbivanjima s pocetka devedesetih, utoliko vrednije jer iznose citav niz i dokumenata prvorazredne vanosti javnosti malo poznatih ili nepoznatih cinjenica. |
