Pocetak agresije
Ameriki ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt, dobie 3. avgusta (dan pre poetka "Oluje") poslednja uveravanja Slobodana Miloevia da se Vojska Jugoslavije nee meati u rat Hrvatske protiv zapadnog dela RSK. Osim toga Miloevi preko Galbrajta daje garancije da Srpska vojska Krajine nee raketirati i bombardovati gradove u Hrvatskoj. ta je zauzvrat obeano Miloeviu moe se samo nagaati. Razvoj dogaaja i kasnije ponaanje Slobodana Miloevia neke analitiare navodi na zakljuak da je oekivano da Srpska vojska Krajine prui otpor do desetak dana i da e potom meunarodni faktori primorati Franju Tumana da zaustavi ofanzivu na Srbe. Usledili bi pregovori kojima bi se Srbi u RSK primorali da ostanu u Hrvatskoj, ali bez sopstvene drave. Slobodan Miloevi bi se i tako prikazao i pokazao kao spasitelj Srba u RSK, a krivci bi bili olieni u Milanu Martiu, Radovanu Karadiu, Vojislavu eelju i drugim "ratnim hukaima" i protivnicima "miroljubive politike Socijalistike partije Srbije".
U osvit 4. avgusta 1995. godine poela je radikalna agresija hrvatske vojske na zapadni deo RSK, poznata po nazivu "Oluja". Za vreme poetka agresije su dobro znali svi komandanti krajikih jedinica. Informacije o tome da e agresija poeti 4. avgusta u 5 asova stizale su sa vie strana. U ranim popodnevnim satima 3. avgusta stigla je i informacija iz Generaltaba Vojske Jugoslavije. Ona je zatim potvrena i od Glavnog taba Vojske Republike Srpske. Iz vie izvora Unprofora (UNKRO) saoptavano je vreme poetka agresije. Oficiri iz jedinica meunarodnih mirovnih snaga kao da su se utrkivali da organima Srpske vojske Krajine saopte vreme poetka agresije. Posle ponoi, odnosno u rano jutro 4. avgusta do 5 asova operativni centar Srpske vojske Krajine je vie puta pozivan od oficira Unprofora smetenih u junoj kasarni u Kninu. Saoptavali su vreme poetka agresije na RSK. Slini podaci stizali su i linijom dravne bezbednosti i drugih organa RSK.
Tolika "predusretljivost" oficira iz meunarodnih snaga samo potvruje da je u napadu Hrvatske na RSK unapred sve bilo dogovoreno. Oni koji dostavljaju informacije o poetku agresije imali su (meunarodnu) obavezu da spree agresiju. Umesto da izvre svoju obavezu, oni se utrkuju da rtvu predstojeeg napada upozore. Time su ujedno Glavnom tabu Srpske vojske Krajine stavljali do znanja da Unprofor i ne pomilja da uestvuje u spreavanju hrvatskog napada. Uz to, sugerie se i zakljuak da je RSK sama i da joj ne vredi da prua otpor. Samo to ne kau - beite ili se odmah predajte!
I onda, u 5 sati sudbonosnog 4. avgusta poinje operacija "Oluja" vieasovnom artiljerijskom vatrom po svim gradovima i veim naseljenim mestima u RSK. Bombardovanja su vrena bez milosti. U Kninu su pogoene kasarne, zgrada Glavnog taba Srpske vojske Krajine, ali i bolnice, kole, viespratnice sa stanovima, uderice na periferiji, jednako kao i zgrade u glavnoj ulici. U Operativni centar Glavnog taba Srpske vojske Krajine stiu izvetaji iz svih korpusa i samostalnih jedinica lociranih u Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji. Sadraj je isti: hrvatska artiljerija besomuno dejstvuje po gradovima i naseljenim mestima. Ubrzo zatim stiu izvetaji u kojima se govori o pojavi ubaenih izviako-diverzantskih grupa, i njihovim uspelim ili neuspelim akcijama. Stiu i prvi izvetaji o poetku napada jedinice hrvatske vojske pokretom peadije i tenkova. Do 14 asova nagomilalo se izvetaja koji govore ta je sve neprijatelj pokuavao, ali da je protivakcijama - onemoguen.
U veernjim satima stiu izvetaji iz Likog i Dalmatinskog korpusa o prvim uspesima hrvatskih jedinica. Oekivalo se da e tokom noi 4/5. avgusta dejstva praktino prestati, i da e se no iskoristiti za obostrane pripreme za nastavak borbenih dejstava u jutarnjim satima sledeeg dana. U Operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine pripremana je analiza dejstava tokom 4. avgusta i izvlaenje zakljuaka za nastavak odbrane.
Poetak agresije Glavni tab je doekao u zgradi u kojoj je bilo smeteno i Ministarstvo unutranjih poslova RSK. Operativni deo Glavnog taba radio je osloncem na Operativni centar, preko koga su postojale veze sa potinjenim jedinicama, zatim sa Glavnim tabom Vojske Republike Srpske i Operativnim centrom Vojske Jugoslavije. Preko Operativnog centra mogla se brzo uspostaviti veza sa komandom 2. krajikog korpusa Vojske Republike Srpske (desni sused) i sa organima Ministarstva unutranjih poslova RSK. Operativni deo komande inili su svi organi taba. Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine je imao direktne veze sa komandantima korpusa i druge veze sline onima koje su bile razvijene iz Operativnog centra. Posebnu grupu inile su stareine iz organa za Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdunu odbranu Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Ovom grupom rukovodio je pomonik komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine za RV i PVO general Branislav Petrovi. Grupa je koristila prostoriju Operativnog centra bataljona za vazduno osmatranje, javljanje i navoenje. Pozadinska grupa radila je u kasarni Senjak.
Dva kljuna oveka
U Operativnom centru Glavnog taba Srpske vojske Krajine praena je situacija na ratitu. Organizovano su vrene procene i pripremani predlozi za komandantove odluke. Komandant je neposredno kontaktirao sa naelnikom Glavnog taba - generalom Duanom Lonarom, zatim sa pomonikom za pozadinu - generalom Mirkom Bjelanoviem i pomonikom za RV i PVO - generalom Branislavom Petroviem. Organ za obavetajne poslove radio je odvojeno od Operativnog centra i imao je svoje veze sa obavetajnim i izviakim organima. Zadatke je dobijao od naelnika Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Naelnik obavetajnog organa je redovno uestvovao u pripremi predloga za komandanta. Karakteristino je da je naelnik obavetajnog organa direktno kontaktirao (optio) sa komandantom i naelnikom taba. Sadraji tih razgovora nisu saoptavani operativnoj grupi. Odlazak naelnika obavetajnog organa kod komandanta (i naelnika Glavnog taba SVK) nije podrazumevao konsultovanja sa drugim organima taba. Procene obavetajnih podataka samo od strane obavetajnog organa i bez konsultovanja organa rodova, operativaca, organa slubi, nisu mogle biti adekvatne. To je bila praksa koja je vaila i pre poetka agresije 4. avgusta.
U bezbednosti je radilo poprilino mnogo ljudi i bili su odvojeni od operativnog dela komande.
Podvojenost tog sektora bila je praena i izbegavanjem organa bezbednosti da se ukljuuju u timski i tapski rad organa komandi, odnosno Glavni tab Srpske vojske Krajine. Jednom reju, bezbednjaci su se drali i ponaali krajnje tajanstveno i mistino, kao da njihov rad nije trebalo da koristi i Glavni tab Srpske vojske Krajine.
Tokom 4. avgusta organi bezbednosti su pratili i cenili bezbednosnu situaciju ne oslanjajui se na podatke i procene operativne situacije koju je vrio tab. Uz komandanta je sa manjim prekidima, neprekidno boravio i predsednik RSK Milan Marti. Ova dva kljuna oveka u sistemu komandovanja nisu skoro nita traili od operativne grupe. Komandant je uglavnom prihvatao predloge koji su dolazili od operativne grupe i posle potpisivanja dozvoljavao njihovu distribuciju.
Pomonik komandanta za moral je direktno optio sa komandantom, a verovatno i sa predsednikom RSK. Ni to to je radio organ za moral nije bilo dostupno operativnoj grupi, a bez toga se nije moglo poznavati stvarno stanje u jedinicama, rezultati i ishodi borbenih dejstava, gubici, odnosi sa stanovnitvom i sl. Objedinjavanje rada u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine i organizaciju saradnje trebalo je da obezbedi naelnik Glavnog taba Srpske vojske Krajine. On to nije uspevao, a moda nije ni eleo.
Operativni organ taba je imao primernu saradnju sa organima pozadine. U operativnoj grupi je neprekidno boravio ili pomonik za pozadinu ili njegov naelnik odeljenja za operativne poslove. Oni su i odravali vezu sa naelnicima slubi.
Najgora mogua odluka - evakuacija stanovnitva
Prema podacima kojim je raspolagala Operativna grupa Glavnog taba Srpske vojske Krajine, situacija je tokom celog 4. avgusta bila relativno povoljna. - Neprijatelj je postigao uspeh na Velebitu ali su postojale realne mogunosti da se uspeh neutralie. - Predsednik RSK, Milan Marti, uputie apel Vladi SRJ i obavie razgovor sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem. - Slobodan Miloevi je postavio uslov - da se RSK sama brani 5 do 6 dana, a za to vreme on e se toboe izboriti za prekid borbenih dejstava
Operativnoj grupi nedostajale su informacije koje je komandant po svojoj liniji primao od potinjenih komandanata i suseda. Namere komandanta nisu saoptavane tabu, pogotovu se o njima nije moglo blagovremeno nita saznati. Mnoge znaajne informacije koje je primao komandant nisu prenoene u tab. Komandant nije traio miljenja i predloge od nadlenih organa pre nego to je izdavao nareenja ili odlazio na sastanke Vrhovnog saveta odbrane i drugih organa drave.
Za mnoga nareenja koja je komandant izdavao komandantima korpusa, operativna grupa nije znala. Tako izdata nareenja ostajala su nezabeleena. To je bilo dovoljno da onemogui operativnu grupu da realno prati situaciju i tok borbenih dejstava.
Pre poetka agresije, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine je prihvatio predlog taba da se jedinice Srpske vojske Krajine na prostoru zapadnog dela RSK podele u dve grupacije: junu i severnu. Junu su inili 7. i 15. korpus i njome je komandovao Glavni tab Srpske vojske Krajine, odnosno komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Severnu grupaciju su inili Operativna grupa "Pauk", Korpus specijalnih jedinica, 21. i 39. korpus. Ova grupacija imala je naziv Operativna grupa "Kordun". Njome je komandovao general Mile Novakovi, a zamenik mu je bio general Milorad Stupar, inae komandant Korpusa specijalnih jedinica.
Takva podela i organizacija komandovanja imala je opravdanje zbog postojanja realne opasnosti da se zapadni deo RSK - prema Lici - presee na dve odvojene teritorije. Predviana su suprotna dejstva hrvatske vojske od Gospia ka Plitvicama i 5. muslimanskog korpusa od Bihaa, preko Llikog Petrovog Sela ka Plitvicama. Pokazae se da je podela prostora zapadnog dela RSK na juni i severni umanjila uticaj Glavnog taba Srpske vojske Krajine na tok borbenih dejstava. Komandovanje e centralizovati komandant Glavnog taba. On e jedino imati na direktnoj vezi komandante Operativne grupe "Kordun", zatim Vukovarskog i Likog korpusa. Komandant Dalmatinskog korpusa vie e biti u vezi sa komandom Glavnog taba nego sa komandantima brigada iz svoga korpusa. Takvo ponaanje, smanjie mogunost operativnog dela Glavnog taba da prati situaciju.
Granatiranje RSK
Prema podacma kojim je raspolagala Operativna grupa Glavnog taba Srpske vojske Krajine, situacija je tokom celog 4. avgusta bila relativno povoljna. Neprijatelj je postigao uspeh na Velebitu ali su postojale realne mogunosti da se uspeh neutralie. Postojala je i velika neizvesnost od oekivanih akcija 5. muslimanskog korpusa na pravcu eljava - Liko Petrovo Selo - Rakovica. Raunalo se na intervenciju snaga za protivdesantnu borbu iz rejona Dreingrada i Rakovice i Oklopne brigade iz rejona Slunja. U toku noi moralo se potraiti reenje za odbranu Knina i zadravanje napada preko Dinare. Dranje veine jedinica Srpske vojske Krajine tokom prvih desetak sati borbe bilo je dobro i trebalo je da poslui kao osnova za dejstva 5. avgusta.
Avijacija Srpske vojske Krajine uspeno je dejstvovala u podrci odbrane Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa. Jedinice protivvazdune odbrane onemoguile su dejstvo hrvatske avijacije, ali su bile nemone u dejstvima protiv aviona NATO.
Na dalji tok odbrane, za 5. avgust, pozitivan uticaj mogle su imati artiljerija i raketne jedinice Srpske vojske Krajine. Bile su pripremljene za dejstvo po Zagrebu, Zadru, ibeniku i Splitu. Bombardovanje i raketiranje tih gradova bilo je predvieno u sluaju da neprijatelj svojom artiljerijom dejstvuje po gradovima i naseljima na teritoriji RSK. Taj uslov je bio ispunjen, jer je hrvatska vojska nemilice dejstvovala po svim gradovima RSK. Raunalo se i na mogunost prelaska u napad Vukovarskog korpusa ka upanji i artiljerijsko dejstvo po Osijeku i Vinkovcima. Jo su preostajale preuzete obaveze Vojske Jugoslavije, ako bi i ona htela da se ukljui. Naravno, sve te pobrojane mogunosti za produetak otpora u odbrani RSK bile su samo u glavama onih koji su eleli da se bore. Naalost, oni koji su odgovarali za sudbinu RSK, potrudie se da se upravo te mogunosti ne iskoriste. Oni e se "boriti" na drugi nain.
Komandant Glavnog taba, general Mile Mrki, saekae da prou dva sata besomunog granatiranja gradova i naselja po zapadnom delu RSK, pa e, tek onda, uputiti protest generalu Bertrandu anvijeu, komandantu Unprofora. U protestu e ga "upoznati" sa onim to on dobro zna - da se granatiraju srpski gradovi. Zatim e navesti da Srpska vojska Krajine nije dejstvovala po civilnim ciljevima u Republici Hrvatskoj, to je komandantu Unprofora, takoe, bilo poznato. Samo je falilo da kae eto, mi to moemo, ali neemo ili "nismo mi takvi kao oni, pa vi sad vidite kakvi su Hrvati"! General Mrki zahteva da se odmah preduzmu mere u cilju zaustavljanja hrvatske agresije, zatim da se obavesti Savet bezbednosti i generalni sekretar UN Butros Butros Gali. Mrkiev protest je zavren sa iskazom uverenja "da jo nije jasno da komandant Unprofora reaguje radi zaustavljanja agresije".
Takav telegram pre moe biti sve drugo nego protest. U njemu se, praktino, najavljuje kapitulacija, to se izraava i konstatacijom da Srpska vojska Krajine "nije dejstvovala po civilnim ciljevima" i da RSK treba da zatiti Savet bezbednosti i komandant Unprofora, time to e upozoriti Hrvatsku, koja inae i radi ono to joj je doputeno od strane onih od kojih Mrki oekuje pomo. Kad famozni meunarodni faktor nita nije preduzeo, Mrki 4. avgusta pie drugu "sitnu knjigu" i novi "protest" komandantu Unprofora. Podcrtava da Srpska vojska Krajine "jo uvek pokazuje suzdrljivost i ne vri odmazdu po dubini teritorije Republike Hrvatske" i da se u svemu "pridrava enevskih konvencija". Da li to Mrki pokuava da izblefira anvijea, koji je, svakako, znao za Miloevieve garancije date Galbrajtu - da nee biti odmazde. Ili veruje da tim ispraznim pisanjem uspeno pokriva borbenu sabotau.
U tom drugom nazoviprotestu, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine ak "upoznaje" komandanta Unprofora da su na udaru i pripadnici mirovnih snaga u zonama razdvajanja. General Mrki kao da je potinjen anvijeu pa ga izvetava da je hrvatska vojska silom zauzela sedam punktova UN i da se 70 pripadnika mirovnih snaga nalazi u ulozi talaca. Ili je moda vie zabrinut za sudbinu vojnih mirovnjaka nego svojih vojnika i naroda. Ne moe se porei i injenica da Mrki moli komandanta Unprofora da svojim autoritetom zatiti civilno stanovnitvo RSK i pripadnike Ujedinjenih nacija! alje ak i predlog da se to uini angaovanjem snaga NATO.
Niz prevara
Sadraji oba "protesta" daju povoda za razmiljanje o ulozi generala Mrkia u scenariju agresije na RSK. Da li je moda i on, jo pre poetka hrvatske agresije, nekome obeao da nee dozvoliti dejstvo artiljerije Srpske vojske Krajine po gradovima Hrvatske? Nije li mu zauzvrat obeano da e Unprofor i Savet bezbednosti zaustaviti zapoetu agresiju? Otkud veruje da e zauzimanje sedam punktova UN i izolovanje 70 pripadnika Unprofora kao talaca biti razlog za ukljuivanje NATO u sukobu Hrvatske i RSK. Mrki e izgleda tek ili ve u popodnevnim satima prvog dana agresije shvatiti ono to neki ni vie godine posle 4. avugsta 1995. nisu shvatili, a to je da obeanja kao protivusluga za negaanje gradova u Hrvatskoj, predstavljaju samo jednu u nizu prevara namenjenih RSK.
Predsednik RSK, Milan Marti, uputie apel Vladi SRJ i obavie razgovor sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem. I njegove molbe i zahtevi ostali su bez podrke. Slobodan Miloevi je postavio uslov - da se RSK sama brani pet do est dana, a za to vreme on e se toboe izboriti za prekid borbenih dejstava. Nije prihvatio predlog da bar uputi pretnju Hrvatskoj, to je krajnje deprimiralo Milana Martia. Pokuao je da iznae nain na koji bi primorao Slobodana Miloevia i meunarodne faktore da interveniu, ali oigledno je precenjivao realnost takvih zahteva i znaaj svoje pozicije. Naivni Marti ne moe da shvati da je raketiranje gradova u Hrvatskoj "ispalo iz igre" pa zahteva od Mrkia da izvri njegovo nareenje i da pone sa raketiranjem Zagreba i drugih gradova. U navedenoj situaciji dolazi do sednice Vrhovnog saveta odbrane RSK, koja je odrana oko 17 asova. Na sednici je, uz predsednika Milana Martia, i komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Mrki. General je otiao na Vrhovni savet odbrane bez konsultovanja onog dela taba koji je nadlean da mu predlae odluke. Na Savetu odbrane se donosi najgora mogua odluka - o evakuaciji stanovnitva. Pokazae se da je to bilo gore ak i od odluke o kapitulaciji.
|
