Poetak opstrukcije napada
U veernjim satima 22. jula posle sumiranja dotadanjih rezultata odlueno je da se napad nastavi 23. jula dejstvom Operativne grupe u 2.00 sa severa ka Buimu. Postignuto je efikasno iznenaenje i dvadesetak sela je ulo u sastav "Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna". Napad sa teritorije Like ka Cazinu kasnio je. Poeo je tek u 11 asova. Zauzeta su tri sela posle ega je napad zaustavljen. Zatim se saznalo da je jedan tenk iz sastava Oklopne brigade zarobila muslimanska jedinica, i da je to ubrzalo pad borbenog raspoloenja. General Mrki je bio nezadovoljan tokom napada grupacije koja je dejstvovala iz Like ka Cazinu. Njegova namera da tom grupacijom 23. jula ovlada Cazinom, i da posle toga izvue Korpus specijalnih jedinica za spreavanje napada Hrvatske na RSK, pala je u vodu. Oekivanje agresije hrvatske vojske na RSK preokupiralo je rad stareina iz Glavnog taba na komandnom mestu. Bila je primetna odreena doza nervoze i neizvesnosti.
U toku 24. jula nije bilo krupnijih borbenih dejstava. Napad je nastavila grupa od Vrnograa ka Buimu i pomerila liniju dodira priblino tri kilometra. Gledano u celini tog dana se mirovalo. U toku dana, general Mile Mrki e iznenada otputovati u Beograd. U njegovom odsustvu komandovanje je preuzeo general Mile Novakovi, komandant Operativne grupe koja je napadala sa severa ka Buimu.
Tokom 25. jula jedinice vre pripreme za nastavljanje napada a iz Beograda se vratio general Mile Mrki. Nije skrivao optimizam, ali nije ni neto posebno objanjavao. Prema najavljenom zasedanju Skuptine RSK u Topuskom govorio je sa prizvukom rezervisanosti. Smatrao je da nije dobro reenje ako Milan Babi bude obrazovao Vladu RSK. Iz toga se moglo zakljuiti da je Milan Babi linost koju Beograd ne bi prihvatio umesto Borisava Mikelia. General Mrki je sigurno dobro znao ta eli i ta namerava reim u Beogradu. To se moglo naslutiti i iz njegove izjave da je "bitno da se operacija Ma-95 zavri za dva do tri dana, i da se posle toga nastavi sa izgradnjom Srpske vojske Krajine". Najavljuje zatim da e Glavni tab Srpske vojske Krajine premestiti u Baniju, da bi se sredilo stanje u Banijskom korpusu.
Iz svega to je general Mrki obelodanio po povratku iz Beograda vidno je da ni re ne progovara o Dinari i Grahovu. Preutkivanje ne moe biti posledica nepoznavanja i neshvatanja opasnosti po RSK sa Dinare i od grahovskog podruja. Mrki je dobro znao realnu situaciju. Pre bi se moglo rei da je preutkivanje bilo rezultat nekih uveravanja koja je dobio u Beogradu, i u koja je vrsto verovao.
Oekivalo se da 26. jul bude pravi ratniki dan. Sve to je nareeno jedinicama i svi izvetaji koji su stigli na istaknuto komandno mesto, govorili su u prilog takvom oekivanju. Ali, sve je poelo traljavo. Kasni napad grupe generala Mila Novakovia i to nekoliko asova, a kada je poeo, zaustavljen je posle dva sata. Grupa iz Like, kojom je komandovao general Milorad Stupar, poela je aktivnosti dobro izvedenom artiljerijskom pripremom. Meutim, kraj artiljerijske pripreme oznaio je poetak opstrukcije napada. U borbu nisu krenule Prva i Druga taktika grupa. Spreene su od 101. odreda milicije, koji je ne samo odbio da krene u borbu, nego je i tenkove spreavao da krenu tako to su milicioneri posedali na put kojim su tenkovi jedino mogli proi. Tek u poslepodnevnim satima u napad e krenuti Trea i etvrta taktika grupa. Ovladae se delom sela Bugari i nekim okolnim objektima.
Ovog dana (26. jul), na livanjsko-grahovskom pravcu hrvatska vojska krenue sa intenzivnim napadima ka Grahovu i Glamou. Naalost, srpske snage koje su branile prilaze Grahovu nisu pruile vei otpor (delovi 3. i 9. lake peadijske brigade Vojske Republike Srpske i borbena grupa "Vijuga" iz Srpske vojske Krajine). Namerno su prikrivale prave informacije o stanju na prilazima Grahovu, pa su zato sa istaknutog komandnog mesta Glavnog taba Vojske Republike Srpske, i od Komande 2. krajikog korpusa, stizale tvrdnje da na pravcu Grahova nije dolo do pomeranja linija fronta.
Zbog te neistine intervenisano je iz Knina, od strane naelnika Glavnog taba Srpske vojske Krajine generala Duana Lonara ali bez rezultata. On e komandantu, generalu Milu Mrkiu,preko sredstava veze, saoptiti svoje strahovanje za mogui kritian razvoj dogaaja oko Grahova. Tom upozorenju Mrki nee pridavati vei znaaj. Vie je Mrki verovao u nameru Hrvatske da vazdunim desantima utie na razvoj dogaaja oko Zapadne Bosne. Zbog toga je naredio da se posednu odreeni rejoni za protivdesantnu odbranu. Takva predvianja bila su nerealna, jer Hrvatska jo nije imala zeleno svetlo da javno kri obaveze pred Savetom bezbednosti, pogotovu to jo nisu bili ispunjeni uslovi za poetak radikalnog obrauna sa RSK. Meutim, navedena odluka generala Mrkia oslabie pozicije Srpske vojske Krajine prema Zapadnoj Bosni. On veruje, kako je sam govorio toga dana, u "zakon spojenih sudova". Po njemu, "ako Srpska vojska Krajine ne napadne aerodrom oralie i grad Cazin, ni hrvatska vojska nee napasti Grahovo".
Oigledno, u pitanju je ako ne zabluda onda sasvim odreena namera. Nemogue je da general Mrki ne uvia nesagledive posledice po RSK zbog ve izvesnog gubitka Grahova i Glamoa. Nije li u pozadini svega onaj neobjanjeni i iznenadni odlazak u Beograd?! Dok jedinice u dodiru sa 5. muslimanskim korpusom miruju, 26. jula u 12 asova oglaava se Fikret Abdi iz Velike Kladue i proglaava Republiku Zapadnu Bosnu. Umesto da insistira na daljem napadu, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine razmilja da iz borbi izvue Korpus specijalnih jedinica a da napad ka Buimu nastavi Operativna grupa generala Mila Novakovia. Odluuje zatim i da delom snaga ojaa odbranu Grahova. Izvuene snage upuuje u predviene rejone za protivdesantnu borbu. U rejon Grahova upuena je Gardijska brigada iz sastava Korpusa specijalnih jedinica. Komandant Dalmatinskog korpusa, pukovnik Veso Kozomora, dobija zadatak da sa komandantom 2. krajikog korpusa, generalom Radivojem Tomaniem, dogovori zajednika dejstva na grahovskom pravcu.
Komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine nareuje 26. juna Ministarstvu odbrane da pokrene postupak kod predsednika RSK Milana Martia za hitno proglaavanje ratnog stanja. Kao da je Mrki tek od tog asa i napreac svestan znaaja Grahova za odbranu RSK. U popodnevnim satima 26. jula usledie drugo nareenje komandantnu Korpusa specijalnih jedinica i komandantu bataljona milicije za angaovanje u odbrani Grahova. Ni jedan od ova dva komandanta postavljene zadatke nee izvriti onako kako je zahtevano. Milicija je jednostavno odbila da uestvuje u odbrani Grahova. Izgovarala se time to komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine "nije nadlean da nareuje jedinicama milicije". Iza takvog izgovora stajali su kljuni ljudi iz Ministarstva unutranjih poslova RSK, meu njima je i novoizabrani ministar, i to iz sasvim odreenih razloga. Imali su zadatak da vre opstrukciju odbrane jer su, oigledno, znali ta e se deavati i da se odbrana RSK "mora" uruiti.
U toku 27. jula nareeni napadi na Zapadnu Bosnu nee praktino ni zapoinjati. Na scenu je prvo stupio 101. odred milicije. Odbio je da izvri nareenje i zapretio da e napustiti zonu izvoenja borbenih dejstava. General Mrki reaguje tako to nareuje da se 101. odred razorua, a brigada Ministarstva unutranjih poslova skine s fronta prema Zapadnoj Bosni i uputi na iri prostor Grahova. Poto je potpisao takvo nareenje, Mrki odlazi na Skuptinu RSK koja zaseda u Topuskom. Ubrzo, meutim, na istaknuto komandno mesto Glavnog taba Srpske vojske Krajine stie zahtev da se stopira nareenje o razoruavanju 101. odreda milicije. Zatraeno je i stopiranje pokreta brigade Ministarstva unutranjih poslova ka Grahovu. Zahtevi su doli od pomonika ministra unutranjih poslova RSK Neboje Pavkovia. Iza takvog zahteva stajale su uticajne linosti izvan RSK, a ne potpisani inovnik. Re je o onim istim ljudima koji su Srpskoj vojsci Krajine nametnuli da krene u borbe u Zapadnoj Bosni umesto prema Dinari i Grahovu, odakle joj je stizala smrtna opasnost.
Na grahovskom pravcu tokom 27. jula popustili su svi elementi odbrane. Hrvatska vojska je ve praktino drala pod kontrolom Grahovo i liniju koja od Grahova izvodi preko Obljaja ka Tievu.
Kritika preispitivanja
Po Mrkievom povratku iz Topuskog, naloeno je da milicija izae iz sastava Korpusa specijalnih jedinica i da se potini generalu Milu Novakoviu, koji nastavlja borbe sa 5. muslimanskim korpusom. Dat je zadatak da se deo Glavnog taba Srpske vojske Krajine, na istaknutom komandnom mestu, pripremi za vraanje u Knin, za dva do tri dana. O dogaajima oko Zapadne Bosne i na teritoriji Grahova izveten je Generaltab Vojske Jugoslavije. U informaciji je navedeno da e Srpska vojska Krajine ojaati odbranu Grahova i da e ga braniti po svaku cenu!
Ve sutradan, tokom 28. jula, hrvatska vojska je ovladala Grahovom pa se Glavni tab vojske Krajine sa istaknutog komandnog mesta povukao u Knin. To e ujedno predstavljati i kraj operacije "Ma-95".
Upotreba Srpske vojske Krajine u operaciji "Ma-95", po mnogo emu je indikativna i navodi na kritika preispitivanja bar nekih dogaanja pre i u toku njenog trajanja. Vie je nego oigledno da je Srpskoj vojsci Krajine, poetkom jula 1995. godine, bilo prioritetno da uini sve to je mogue za stabilizaciju situacije na Dinari i livanjsko-grahovskom pravcu. Nametanje operacije prema Zapadnoj Bosni bio je oigledan put u orsokak. Za napad na Zapadnu Bosnu Srpskoj vojsci Krajine izdano se nude jedinice iz sastava Vojske Republike Srpske, sadejstva sa velikim snagama, raspolaganje vojskom Narodne odbrane Autonomne Pokrajine Fikreta Abdia. Tu su i snage milicije ekvivalenta veeg od dve brigade. I Srpska vojska Krajine umesto na Grahovo i Dinaru kree na Zapadnu Bosnu. Veu joj se ruke u pripremi napada a kada je poeo ne dozvoljava se da traje vie od nekoliko asova. Od obeanja iz Vojske Republike Srpske nema nita, kao da nisu ni data. Milicija svakog dana vri opstrukciju a pogotovu onda kada je u izgledu neki vei uspeh. Oni koji su je uputili u sastav Srpske vojske Krajine naredili su joj da nijedno nareenje komandi i komandanata Srpske vojske Krajine ne sme izvriti.
Dva dela iste armije
Opstanak RSK nije bio mogu bez oslonca na Srbiju i Republiku Srpsku, pri emu je presudno znaenje imala kopnena veza, preko takozvanog koridora. - Postojanje i opstanak koridora zavisili su od Vojske Republike Srpske. - Bez koridora, RSK bi nestala i bez rata sa Hrvatskom. - Prekid koridora znaio bi cepanje Republike Srpske na dva odvojena dela, to bi, takoe, znailo isto to i nestanak
Naalost, sasvim neoekivano i komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine sve sam radi, kao da mu pomo taba nije ni potrebna. Neprekidno je i neprimereno dugo sa dvojicom potinjenih komandanata - generalom Milom Novakoviem i Miloradom Stuparom. Odobrava im odlaganje poetka napada, pokazuje nevieno razumevanje za njihove neuspehe. U jeku operacije odlazi u Beograd, bez objanjenja i tamo referie, prima zadatke, vraa se i nalae nastavak dejstava. Zaboravlja Grahovo i Dinaru. Sa Vojskom Republike Srpske kao da je prekinuo sve veze. Da li to on ne postoji za generala Manojla Milovanovia, koji ispred Vojske Republike Srpske vodi tzv. bihaku operaciju ili je obrnuto. Zatim nepotrebno alje vojsku u rejone za protivdesantnu odbranu, a na scenu stupa milicijska farsa, prema kojoj je toboe bio energian. Zatim e ponuditi ostavku pred Skuptinom RSK u Topuskom. Neoekivano pranje jednog generala, koji, kad je dolo stani-pani, nije sluao svoga vrhovnog komandanta ve nekoga drugog iz Beograda. Razbio je u paramparad onaj zanos i optimizam koji je ulivao na samom poetku kninske epizode. Pae Grahovo, a komandant Mrki e imati "dokaze" da do njega nema krivice. Nee ni pokuati da kae ko je onda krivac, ako on nije.
U celini gledano komandovanje generala Mila Mrkia u operaciji "Ma- 95" ne moe se ceniti kao slabo. Naprotiv, ako se sasvim zanemare interesi RSK, ono zasluuje najveu ocenu. On je od nekoga dobio konkretan i jasan zadatak - da omogui izvoenje krupne vercerske operacije koja e Srpsku vojsku Krajine odvui od odbrane Grahova i Dinare, a anonimnim kreatorima "Maa-95" obezbediti zgrtanje basnoslovnog deviznog bogatstva, pre nego to sve krene po scenariju "mirotvoraca" za Bosnu i Hrvatsku. Mrki je maskirao formu zadatka, koji se mogao izvriti i bez pada Buima i Cazina, ali sa gubitkom Grahova i Dinare. Neupueni su verovali, a i ta bi drugo!
Tako e komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine Mile Mrki, uspeno izvriti prvu fazu operacije zbog koje je i poslat u RSK. "Ma-95" je bio prvi korak da se pred javnou pravdaju oni koji su Krajinu poveli i odveli u tragediju. Drugi korak usledie samo nekoliko dana po padu Grahova i zavretku operacije "Ma-95".
Zajedniki neprijatelj
Srpska vojska Krajine i Vojska Republike Srpske imale su mnogo slinosti u stvaranju, organizaciji i ustrojstvu, zadacima koje su izvravale, odnosima sa i prema Vojsci Jugoslavije kao i po mnogim drugim pitanjima. Najdominantnije je bilo postojanje jedinstvenog interesa da se Srbi preko Drine spasavaju od genocida ekstremistike politike Hrvata i Muslimana. Zajedniki interes je upuivao na potrebu da se odnosi izmeu ove dve vojske neguju i neprekidno dograuju. Za olakano uspostavljanje i odravanje dobrih odnosa postojali su povoljni uslovi. I jedna i druga vojska stvarane su tako rei na istovetan nain. Obe su bile iste srpske vojske. Imale su zajednikog i istog neprijatelja. Teritorije Republike Srpske Krajine i Republike Srpske predstavljale su jedinstvenu geografsku i operativno-strategijsku celinu koja je omoguavala povoljne uslove za odbrambena dejstva. Planiranje i izvoenje borbenih dejstava osloncem na vojno-geografske karakteristike zemljita, umanjivalo je prednosti neprijatelja u savremenijem naoruanju i opremi. Voenje zajednikih operacija, omoguavalo je postizanje jedinstvene pobede i relativno brzog zavravanja rata.
Obe vojske su imale istog "starijeg brata", Vojsku Jugoslavije, to je predstavljalo veliku prednost, pogotovu da je postojala i jedinstvena strategija. Opstanak RSK nije bio mogu bez oslonca na Srbiju i Republiku Srpsku, pri emu je presudno znaenje imala kopnena veza, preko tzv. koridora. Postojanje i opstanak koridora zavisio je od Vojske Republike Srpske. Bez koridora, RSK bi nestala i bez rata sa Hrvatskom. Prekid koridora znaio bi i cepanje Republike Srpske na dva odvojena dela, to bi, takoe, znailo isto to i nestanak. Oit je bio zajedniki interes da se koridor sauva i da se obezbedi njegovo neprekidno funkcionisanje.
Opravdano je bilo oekivanje da Srpska vojska Krajine i Vojska Republike Srpske deluju kao dva dela iste armije. Zajedniko je moglo i moralo biti planiranje, priprema i izvoenje borbenih dejstava. Podrazumeva se i opremanje obe vojske po jedinstvenom planu. Manevrisanje tehnikim sredstvima i jedinicama sa jednog prostora na drugi moralo je biti znaajna komponenta obostrano korisne saradnje. Ispomo u stareinskom kadru bila je nuna i mogua, ali se na nju nije ni pomiljalo.
U praksi su preovladale dve objektivne injenice koje su onemoguavale dobro i organizovano koordiniranje odnosa izmeu Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. Prvi faktor je zavisnost od odnosa na relaciji dravni vrhovi RS i RSK sa dravnim vrhom Savezne Republike Jugoslavije. Pokazalo se nerealnim oekivanje da odnosi izmeu dve vojske mogu biti bolji od odnosa izmeu predsednika RS i RSK i vlada ove dve srpske drave. Drugi faktor objektivne prirode je nedoraslost i nesposobnost glavnih tabova da zajedniki i koordinaro realizuju ono to se moglo uraditi i u uslovima kakvi su postojali na rovitom meudravnom nivou.
Dok je postojala dobra saradnja na nivou dravnih vrhova Saveze Republike Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, poprilino je raeno na izgraivanju saradnje izmeu Generaltaba Vojske Jugoslavije i glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Korisne odnose izmeu tri vojske, svesrdno su u 1992. i donekle u 1993. godini podravali dravni vrhovni sve tri drave. Pravljen je i jedinstven plan odbrane srpskih drava za sluaj agresije na bilo koji deo jedne od tri drave. Dogovaranje je bilo redovno i nastojalo se da se dogovorene obaveze ispunjavaju. Takva saradnja doprinosila je dobrim odnosima izmeu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Zajednika odbrana koridora i uee jedinica Vojske Republike Srpske u odbrani severne Dalmacije i Like, tokom 1993. godine, predstavljaju ono to je najvrednije u saradnji izmeu Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. Naalost, poetak raskola na relaciji Slobodan Miloevi - Radovan Karadi uticao je i na odnose izmeu tri vojske. Koordinacija odnosa i saradnje izmeu tri srpske vojske sve je vie slabila. Koordinacija i saradnja nisu vie imale zajedniku platformu, koja bi obavezivala strane da zajedniki reavaju odreene probleme i da potuju sklopljene dogovore i sporazume.
Odluka Vlade SRJ da na Drini uvede blokadu prema Republici Srpskoj, dovela je do zabuna i zaotravanja odnosa meu vojskama. Ipak, odnosi su drani pod kontrolom Generaltaba Vojske Jugoslavije, pre svega uz pomo oficira u srpskim vojskama preko Drine koji su ujedno bili oficiri Vojske Jugoslavije.
Blokada je posebno pogodila Vojsku Republike Srpske. S jedne strane, vlast RS je zahtevala da se Vojska Republike Srpske mea u politiku tako to bi osuivala odluku o blokadi. Iz Beograda su, meutim, stizali zahtevi da Vojska Republike Srpske primora legalnu vlast RS da postupa onako kako se zahteva iz centra srpstva. Da je kojim sluajem realizovan bilo koji zahtev, to bi znailo kraj za Republiku Srpsku.
Balansiranje Glavnog taba
Glavni tab Vojske Republike Srpske postupie tako to nijedan od zahteva nee odbiti, ali nijedan od njih nee ni realizovati. Zbog toga e trpeti pritiske i udare sa obe strane, a opstajae prihvatajui da realizuje i ono to nije bilo u interesu srpskog naroda, i moglo se odbiti a da ne izazove katastrofu. Takvo balansiranje Glavnog taba Vojske Republike Srpske bilo je estoko igosano od Radovana Karadia. On je inio vie nego to je smeo samo da bi uklonio generala Ratka Mladia i one koji ga podravaju. Ali i reim s one strane Drine, znae da iskoristi "vrdanje" Ratka Mladia, za pravdanje i prikrivanje svoje neasne politike prema Srbima u Bosni i Hrvatskoj. Uslovi u kojima se nala Vojska Republike Srpske nisu joj doputali da brine o interesima Srba u RSK i potrebama Srpske vojske Krajine.
Okolnosti u kojima su se odvijale aktivnosti Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske od 1992. do avgusta 1995. godine poveavale su znaaj saradnje. Ona je, po nekim sadrajima, neprekidno trajala i nije se prekidala ni u jednom trenutku. Po znaaju i obimu isticala se saradnja na planu zbrinjavanja ranjenih i bolesnih. O tome govori stanje u bolnicama Banjaluke, Prijedora i Knina. U tim bolnicama nije pravljena nikakva razlika meu pacijentima. U Kninu su primani i leeni ranjenici iz Vojske Republike Srpske kao da su iz Srpske vojske Krajine, a u bolnicama Banjaluke i Prijedora bio je isti sluaj sa ranjenicima iz Srpske vojske Krajine. Zahvaljujui tome spaseni su mnogi ivoti pripadnika obe vojske. I na planu zdravstvenog obezbeivanja saradnja je imala iroke razmere. Pruanje pomoi u lekovima i sanitetskom materijalu spaslo je mnoge ivote, posebno od vremena uvoenja blokade na Drini. Pomo u prevoenju ranjenih do bolnica sanitetskim vozilima i helikopterima bila je vrlo dobro organizovana i funkcionisala je do poslednjeg dana rata.
Po znaaju se istie pruanje pomoi Vojsci Republike Srpske u gorivu i municiji. Stalna borbena dejstva i blokade na Drini smanjivali su rezerve municije ispod minimuma. esto goriva uopte nije bilo, to je ugroavalo ak i opstanak jednog dela jedinica Vojske Republike Srpske. Srpska vojska Krajine nesebino je slala municiju i gorivo u Republiku Srpsku. Ova vrsta pomoi bila je uzela maha i na niim nivoima komandovanja, bez uvida glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. Za municiju i gorivo poeli su se u ime Vojske Republike Srpske obraati i ljudi koji nisu pripadnici vojske ali su se predstavljali kao predstavnici vlasti. Otkrivene su tako i pojave verca municijom i gorivom. Reagovala su oba komandanta glavnih tabova, pa je pomo u municiji i gorivu dogovorena i realizovana uz znanje sa nivoa glavnih tabova obe vojske.
Jedan od oblika saradnje koji se kontinuirano odvija izmeu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine bilo je kolovanje oficira i podoficira u Centru vojnih kola Vojske Republike Srpske u Banjaluci. Za potrebe Srpske vojske Krajine u ovom centru kolovane su dve generacije oficira i podoficira. Na Manjai su, za potrebe Srpske vojske Krajine, obuavani vojnici vozai borbenih vozila.
Pred kraj 1994. i do avgusta 1995. godine jedinice obe vojske pripremae i izvoditi zajednika borbena dejstva prema zapadnoj Bosni, na prostoru Dinare i u zahvatu livanjsko-grahovskog pravca. Na alost, tada e na scenu zakulisno stupiti i ucene iz Beograda, koje e proizvesti veliku mrlju u odnosima izmeu dve srpske vojske. Slika loih i neiskrenih odnosa izmeu glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine i njihovih komandanta, ne da se retuirati, bez obzira na to koliko su i jedni i drugi bili ucenjeni. Stradao je narod, izgubljene su teritorije. Zbog takvih "igara", prvo je izgubljen Kupres. Vreme e pokazati da je pad Kupresa, u stvari poetak ulaska Hrvatske vojske na prostor RS, i pripreme da se sa tog prostora nanese glavni udar u konanom razbijanju RSK. Padom Kupresa, Hrvatskoj su otvorena vrata ka Dinari i livanjsko-grahovskom pravcu. Izostae bilo kakva znaajnija aktivnost Vojske Republike Srpske da se povrati Kupres i potisne hrvatska vojska sa Dinare i prostora Livanjskog polja. Teko je i pomisliti da Glavni tab Vojske Republike Srpske nije mogao pravilno da procei znaaj i posledice gubitka Kupresa. To u istoj meri vai i za Generaltab Vojske Jugoslavje. Glavni tab Vojske Republike Srpske e do poslednjeg trenutka tvrditi da se radi o sitnom problemu koji e Vojska Republike Srpske "lako reiti kada za to doe vreme". Svako pokretanje pitanja gubitka Kupresa i opasnosti zbog pojave Hrvatske vojske na Dinari (od strane Glavnog taba Srpske vojske Krajine) omalovaavano je i nazivano kukavilukom zbog, navodno, neosnovanog straha.
Akcija Hrvatske na zapadnu Slavoniju poetkom maja 1995. godine bie pored ostalog, i pokazatelj krajnje loih i neiskrenih odnosa izmeu Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine koje su odravali glavni tabovi obe vojske. Od dogovorene zajednike odbrane zapadne Slavonije nije bilo nita. Komanda Drugog krajikog korpusa Vojske Republike Srpske i njene potinjene komande vie e ii naruku Hrvatima nego ugroenoj Srpskoj vojsci Krajine.
Ni preputanje Dinare i njenog zalea Hrvatima, nije stavilo taku na komandantske ucene i raskole. Privezani za Beograd, igrali su nametnutu "igru" do kraja, a izmeu njihovih vojski uklinili su se zajedniki dumani. ta su time sauvali i spreili ve se i sada moe suditi bez prevelike istorijske distance. Kao da je zalud uena i priana ona priica o sedam prutova, ili ona koja govori o tome kako su na nekoj livadi pasla ona tri naivna vola pa doao zli vuk i doapnuo dvojici da izdaju treeg pa e im ostati vie trave.
Tragedija Srba u Krajini
Posle pada zapadne Slavonije, u prvoj polovini maja 1995. godine na ostalim prostorima Republike Srpske Krajine dolo je do nevienog haosa. - U sloenim politikim razraunavanjima kao sponzori zavaenih iz pozadine deluju Slobodan Miloevi i Radovan Karadi. - Svi su vuci na broju, ali nisu siti. - Sudbonosnog 4. avgusta poinje operacija "Oluja" vieasovnom artiljerijskom vatrom po svim gradovima i veim naseljenim mestima u RSK. - Bombardovanja su vrena bez milosti
A kad je posle "Pauka", "tita-95", "Maa 95" i "Dinare 95" palo i Grahovo, cela RSK se nala u bezizlaznoj situaciji, smrtnoj, moe se rei. Komandanti su jo dobro stajali. Izgledalo im je da je travnata livada. Ali, vuk nije mislio tako.
Reim Srbije dobio je izgovor da se pravda i da skine odgovornost za tragediju Srba u Krajini koja e ubrzo uslediti. I definitivno se verovalo da je time izbegnuto da Srbija i Crna Gora budu bombardovane, i da su skinule s vrata famoznu meunarodnu zajednicu i novi svetski poredak. Republika Srpska ponaala se u skladu sa obavezama koje je nerado morala da prihvati. Svoenje na 49 posto od ukupne teritorije Bosne i Hercegovine, reeno je ustupanjem dela RS u trouglu Grahovo - Glamo - Drvar. Protiv toga je bio Glavni tab Vojske Republike Srpske, ali nije imao izbora. Odluio se na igru sa "mlaim bratom". Bilo je vie nego vidno zalaganje da se za tragediju do koje e doi okrivi "mlai brat". S tim je bio saglasan "najstariji brat", koji se "mirotvorno" oglaavao iz Beograda.
U toku 2. avgusta 1995. godine doi e do sastanka vrhovnih saveta odbrane RS i RSK, kojima su prisustvovali predsednici obe drave i komandanti glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Bie to, praktino, ne samo legalizacija ve izgubljenog, nego i onoga to e uslediti samo dva dana kasnije. Jo se verovalo da e RS izbei gubitak onoga to joj je nametnuto. Predsednik RS Radovan Karadi duboko je verovao da e to nekako postii ako se oslobodi generala Ratka Mladia. Slino je razmiljao i predsednik RSK Milan Marti. Ali, bilo je kasno da u poslednji okraj sa Hrvatskom ue bez generala Mila Mrkia, kakva god da je bila njegova uloga.
Reim u Beogradu bio je zadovoljan. Oekivao je poetak kraja.
Posle pada zapadne Slavonije, u prvoj polovini maja 1995. godine, na ostalim prostorima Republike Srpske Krajine dolo je do nevienog haosa. Bilo je teko dovesti u meusobnu vezu sva ta brojna dogaanja. U dravnom i vojnom vrhu rasplamsavala su se opasna politika razraunavanja. U javnosti su doivljavana kao lov i otkrivanje krivaca za gubitak zapadne Slavonije. U sudaru su, s jedne strane Milan Marti, predsednik RSK, a s druge Borisav Mikeli, predsednik Vlade RSK. U tom obraunu, Milan Babi koji "vlada" parlamentom, bez pompe prelazi od Borisava Mikelia - Milanu Martiu.
U sloenim politikim razraunavanjima kao sponzori zavaenih iz pozadine deluju Slobodan Miloevi i Radovan Karadi. Pri tome nijedan ni drugi nisu preokupirani brigom za Srbe u RSK, nego nastoje da prikriju i sopstvenu odgovornost, ne samo za pad zapadne Slavonije, nego i za tragediju koja e tek uslediti, to su oni dobro znali. Po Slobodanu Miloeviu, Vlada RSK sa Borisavom Mikeliem u svemu je u pravu, a Milan Marti i oni koji stoje iza njega, jedini su krivci. Po Radovanu Karadiu, Milana Martia je izdao Slobodan Miloevi. On je onemoguen da uradi sve to je mogao, prvenstveno zbog opstrukcija vlade Borisava Mikelia. Da bi pokazao koliko mu je toboe stalo do slobode Srba u RSK, Karadi irokogrudo nudi ujedinjavanje RS i RSK u jednu dravu. Znao je da je takav predlog nerealan i zakasneo. Vladavina politikog haosa iskljuivala je mogunost da se RSK sagleda u stvarnoj situaciji i da se povuku potezi koji bi bili u skladu sa interesima naroda.
Na papiru "pobeuje" struja Milana Martia, ali u realnosti RSK vlada politika Slobodana Miloevia. Izgleda kao da sa politike scene odlazi Borisav Mikeli, a ostaje samo Milan Marti, koji prihvata ostavku komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine, generala Milana eleketia, ali ga zadrava kao naelnika svog kabineta. U sutini, posle poraza i gubitka zapadne Slavonije, pobeuje politika koju je vodio i oliavao Borisav Mikeli i vlada iji je predsednik bio. Toj politici se tajno priklonio i Milan Babi. Svi su vuci na broju ali nisu siti. Slede novi potezi Slobodana Miloevia. Na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine iz Beograda dolazi general- potpukovnik Mile Mrki. On je izbor Slobodana Miloevia. Generalu Mrkiu je dobro bila poznata situacija u RSK. Moe se samo pretpostaviti da Mrki nije rado prihvatio odlazak u RSK. ta je od njega oekivao Slobodan Miloevi i ta mu je lino preporuio da ini, moe se samo nagaati.
Sa generalom Milom Mrkiem hitno se krenulo u osposobljavanje Srpske vojske Krajine i njenu pripremu za suprotstavljanje agresiji Hrvatske vojske. Trebalo je mnogo toga da se uradi. Krenulo se smelo. U Saveznoj Republici Jugoslaviji je ak povedena akcija za povraaj vojnih obveznika koji su pobegli iz RSK i Hrvatske. U toku je bila i kampanja da se dobrovoljcima ponovo omogui odlazak u RSK. Sve je to poelo da lii na dobar put, koji je zavisio samo od jednog faktora. Taj faktor je bio vreme. Trebalo je nekako odloiti poetak hrvatske agresije bar do oktobra. To je opet bilo u "nadlenosti" faktora van RSK. Ti faktori su bili: RS, zatim SRJ i meunarodna zajednica. Trebalo je da Vojska Republike Srpske sprei prodor Hrvatske vojske na livanjsko-grahovskom pravcu i Dinari. SRJ, odnosno Slobodan Miloevi, trebalo je nekako da privoli predstavnike meunarodnog faktora da ne dozvole Hrvatskoj da bar pre oktobra ne krene u agresiju na RSK. A meunarodni faktor je nekako trebalo navesti da primora Tumana da problem "reintegracije RSK u sastav Hrvatske" ne reava ratom. Dakle, sve to to je bilo presudno nije zavisilo nimalo od RSK.
Ovladavanjem Grahovom 28. jula i dranjem kljunih pozicija na Dinari, Hrvatska vojska se nalazila u izuzetno povoljnom strategijsko-operativnom poloaju za okupaciju zapadnog dela RSK. Poto je zatim izvrila dovoenje i grupisanje velikih snaga, mogla je svakog trenutka da krene u ofanzivu. Na ishod radikalne agresije moglo se uticati samo po dva osnova - ulaskom u rat Vojske Jugoslavije, posebno sa prostora istonog dela RSK i ilavim otporom Srpske vojske Krajine, ukljuujui adekvatna dejstva po hrvatskim gradovima (Zagrebu, Zadru, Karlovcu, ibeniku, Splitu). Ali politika Tumanove Hrvatske imala je ne samo odreene ruke nego i podrku meunarodnog faktora da oruanom silom rei tzv. "srpsko pitanje". Meunarodni faktor je preuzeo na sebe zadatak da onemogui Vojsku Jugoslaviju da se ukljui u rat. |
