Ni rat ni mir
Vojnik Srpske vojske Krajine bio je okovan i oiglednom nebrigom. - Niko ne brine o ranjenim i porodicama poginulih vojnika. - Stareine su zbog malobrojnosti imale isuvie zaduenja i obaveza. - Mnogi su dobijali zadatke za koje nisu kolovani i osposobljeni, niti poseduju neophodno iskustvo. - Samoranjavanja i samoubistva su bila u stalnom narastanju. - Dominirala je nedisciplina
Kad se sve to sabere, praktino, vojnik ivi kao poluvojnik. Ono to ne moe da izbegne, ini tako tek da se otarasi obaveze - traljavo, bezvoljno, povrno, polovino. Ne uzbuuje ga prekor. Ne bi ga mnogo radovala ni pohvala da je nekim sluajem i zaslui. Dok izvrava dobijeni zadatak, trudi se da uloi to manje a jedina ozbiljna preokupacija mu je kada e istei vreme da moe da krene kui. Desi li se da vojnik i neto posebno dobro uini, to ostali ili ne primeuju ili ne cene. Nedostaju zvanja i autoritet stareine, kao strunjaka i oveka, da bi svaki zadatak koji vojnik izvrava uao i u njegovu svest. Otuda i pomisao na komesare iz partizanskih jedinica ali bez ondanje ideologije i sa novim jasnijim nacionalnim ciljevima.
Borac sa navedenim karateristikama je proizvod neosmiljenog vojnikovanja u uslovima "ni rata ni mira". On je i subjekat i objekat nevojnikog ivota i ponaanja. Nepreduzimanje mera da se stanje popravi gasi u vojniku volju i motivaciju da boravi u jedinici. Otuda se izlaz trai u neopravdanom bolovalnju ili u nastojanju da se oglasi nesposobnim za vojnu vebu. U tome su naravno, neophodni sauesnici u liku nesavesnog lekara.
Vojnik Srpske vojske Krajine bio je okovan i oiglednom nebrigom. Niko ga ne pita kako mu je porodica. Sa trideset dinara plate ne moe se preiveti. Kako se snai? Niko i ne pokuava da mu objasni dokle e trajati beda u kojoj ivi i ta e biti posle. Ne nudi mu se nita bolje. Nema ni propagandnog "ulivanja optimizma". Bie kako bude, a vojnik vidi i osea da je sve gore. Niko ne brine o ranjenim i porodicama poginulih vojnika. Ostavljanje ranjenih i poginulih u toku trajanja borbenih dejstava vojnik smatra najveom nebrigom prema oveku uopte. Sme li sebi dopustiti da mu se tako neto dogodi? Kad ga takve misli spopadnu i preokupiraju, jasno je da od takvog borca nema vajde. Moe se zato i zakljuiti da su vojniku Srpske vojske Krajine bili najugroeniji svest i volja. Manji je rizik bio od hrvatskih puaka i topova.
Nestruan rad
to se stareina Srpske vojske Krajine tie jasno je da su zbog malobrojnosti imali isuvie zaduenja i obaveza. Od njih se oekivalo da urade i ono to je nemogue, za ta ne postoje uslovi. Mnogi su dobijali zadatke za koje nisu kolovani i osposobljeni, niti poseduju neophodno iskustvo. Mnogi komandiri odeljenja su obini vojni obveznici, bez desetarskog kursa, bez obuke i osposobljavanja. Zato oni praktino i ne komanduju, ve se dogovaraju sa vojnicima i mole ih da izvre zadatak. Komandiri vodova su najee vojnici bez ina, razvodnici, desetari i vodnici koji su unapreivani po raznim osnovama. Nisu osposobljeni da komanduju vodom u borbi. Komandiri eta su najee vodnici i potporunici, i retko ima poneki porunik koji nije ni pomiljao da e komandovati etama. Malo je stareina po ugovoru, i vrlo mali broj njih je zavrio kolu rezervnih oficira. Komandanti bataljona i diviziona su rezervne vojne stareine, veina bez zavrene kole rezervnih oficira. Njihove aktivnosti su neredovne i nepotpune; obavljaju ih povrno i nikad od poetka do kraja. Jednom reju odlikuje ih nestruan i neplanski rad pa zato i nema pozitivnih efekata.
Stareine veinom kontaktiraju sa vojnicima koji gree, slabo rade ili prave probleme. Dobri vojnici su zanemareni. Njih ne vide, ne podstiu i ne istiu. Tako se ono to je dobro zapostavlja i ne primeuje. Moe se zato i zakljuiti da su iskustva stareina, od znaaja za uspeh komandovanja, bila razliita, a u celini vie skromna nego dovoljna u odnosu na potrebe. Oko 50 posto stareina je uestvovalo u borbenim dejstvima tokom 1991. godine i kasnije. Najvei broj stareina bio je bez iskustva u izvoenju borbene obuke sa vojnicima i jedinicama, pa su zato i izbegavali da prihvate takve zadatke.
Pozicija vojnika i stareina u Srpskoj vojsci Krajine nije ni od koga uvaavana. A ona je bila delikatna. U moru problema i tekoa jedinice su predstavljale pozornicu ponaanja vojnika i stareina i upozoravale na mogue posledice. Frustracije, konflikti, agresivne reakcije, opijanja, samovolja bili su izraz i forma neprilagoenom ponaanju.
esta su nepotrebna pucanja bojevom municijom - kod kue, u kafani, naselju, u odlasku na smenu i povratku iz jedinice. Karakteristina je "udruena pucnjava" vie vojnika, sa nasilnikim ponaanjem, sa elementima pljake i otimaine. Znaajnu stavku neprilagoenog ponaanja inile su beanija u bolest i iseljavanje u Srbiju i svet. Da bi se izbegle obaveze, bili su esti sluajevi samovoljnog naputanja sopstvene jedinice, radi odlaska u drugu koja je dalje od fronta. Takvih dolazaka bilo je najvie iz jedinica Vojske Republike Srpske u jedinice Srpske vojske Krajine. Sudei i po tome, bilo je oigledno gde se vie ratuje. Pruanje otpora odlasku u jedinice koje se pokreu na prostore izvoenja borbenih dejstava savlaivalo se ubeivanjem, obeanjima, molbama, pretnjama. Naputanje borbenih dejstava i bekstvo na desetine kilometara od poprita borbe zauzimali su visoko mesto u arsenalu neprilagoenog ponaanja.
Opijanje je karakterisalo svaku jedinicu koja je bila bez aktivnosti i kontrole, a vidno mesto u neprilagoenom ponaanju imala su omalovaavanja i klevetanja pretpostavljenih. Proglaavani su izdajnicima, lagalo se da imaju velike plate. Registrovane su i ne u malom broju pretnje i fiziki napadi na aktivne oficire. Sve se najee zavravalo bez adekvatnih posledica po izgrednike.
Samoranjavanja i samoubistva su bila u stalnom narastanju. Nije bilo lako razgraniiti koja su sluajna a koja namerna. Samoubice su najee bile iz redova izbeglica. Imali su mnoge, takorei nereive probleme. Dizanje ruke na sopstveni ivot javljalo se kao posledica gubljenja vere u smisao borbe u kojoj se uestvovalo. Besperspektivnost je narastala zbog neobezbeenog smetaja porodice, malih primanja i nezainteresovanosti nadlenih za tekoe u kojima se grca. Nedostatak razumevanja i preputenost samom sebi uticali su da se takvi povlae u sebe, da ute. Nisu se alili, pokazivali nezadovoljstvo. Ili su nemo svojim putem bezizlaza. Samoubistva su vrena najee kod kue, kada se nalaze van jedinica. Nijedno samoubistvo nije izvreno u pijanom stanju, to govori o svesnom (!) inu.
Samoranjavanje je bilo znatno vie od samoubistava. Oko 80 posto svih samoranjavanja imalo je kvalifikaciju nehat ili u pijanom stanju. Neka od samoranjavanja su i posledica nesporne bolesti, a ponekad i namera da se izbegne boravak u jedinici.
Tretman neprilagoenog ponaanja ima i negativistiki odnos prema borbenoj obuci. Ne mali broj vojnika i stareina, pod raznim izgovorima, odbijao je uee u borbenoj obuci. Najei razlog je tvrdnja da nema potrebe za obukom, jer oni to znaju. To se toboe dokazuje time to ve dugo uestvuju u ratu. Provere znanja i obuenosti doivljavaju kao iivljavanje oficira i formalnosti za koju nema navodno opravdanja. Stvarala se takva atmosfera da je malo koji stareina imao hrabrosti da od vojnika zahteva obuku. To je bila boljka sa katastrofalnim posledicama. Jedan od uzroka takvom otporu je i nespremnost da se podnose fiziki napori. Vojni obveznici jednostavno nisu bili spremni da potre, da se maskiraju, da maruju, da savlauju prepreke, da nose ranac, municijsku kutiju, rezervne delove... ta rei o kondiciji vojnika i stareina koji nisu spremni da tre ni 300 metara. Koliko je sve to bilo pogubno i po zdravlje moe se pretpostaviti, jer je automatski slabila i otpornost njihovog organizma.
Nedisciplina je dominirala meu oblicima neprilagoenog ponaanja. Nikome u Srpskoj vojsci Krajine, takorei, nije smetalo nepozdravljanje, nepravilno oslovljavanje, nepristojno odevanje, neurednost, kretanje bez kape, neustajanje u susretu sa starijim. Biti dobar vojnik u vodu i eti koja je popunjena ljudstvom sa istih prostora doivljavalo se maltene kao sramota, kao ulagivanje stareini, izdvajanje iz proseka jedinice i kolektiva. Takav reim je posledica okotalosti negativistike svesti, koja se ustalila kao normalno stanje stvari. I, naalost, postala je prevlaujui oblik i manir ponaanja koji prolazi bez ikakvih posledica.
Malo je injeno da se razvije sistem motivacije vojnika i stareina za podnoenje tekoa i rtava koje je rat nametao. Iako je u Srpskoj vojsci Krajine bilo mnogo borbenih aktivnosti sa brojnim primerima hrabrosti ali i kukaviluka, ni jedni ni drugi primeri nisu naroito isticani. Hrabrost nije hvaljena, niti je kukaviluk kritikovan. Drava nije uvela odlikovanja ili bilo kakva priznanja za ljudstvo koje se istie hrabrou i rezultatima u toku borbe. Poginuli i ranjeni, su zaturani i zaboravljani. Njihov primer i stradanje nije znailo nita. Sve bi se na kraju svelo samo na njihovu nesreu. Osnovna karakteristika Srpske vojske Krajine je bila nemotivisanost. Posledice toga su bile negativne po ponaanju kod svih pripadnika Srpske vojske Krajine.
Za Srpsku vojsku Krajine je karakteristino postojanje nepojmljivog fizikog i psihofizikog umora. Sluba po smenama, dugo zadravanje u zonama odgovornosti bez konkretnih zadataka, neblagovremeno smenjivanje vojnika i stareina sa dunosti, naroito na delovima ratita gde su izvoena borbena dejstva, rezultirali su umorom za koji se moe rei da je bio hronian. Takorei nita organizovano se nije moglo uiniti da se umor ublai. U sutini stareine i komande Srpske vojske Krajine nisu znale da organizuju odmor umornog ljudstva i jedinica. Odnos prema odmoru bio je istovetan u mirovanju kao i u borbenim dejstvima. Posledice toga niko nije razmatrao. U potpunosti je izostalo procenjivanje sposobnosti vojnika i stareina. Stareine i komande uopte nisu pravile razliku izmeu sposobnih, manje sposobnih i nesposobnih za zadatke koje izvravaju. Zato je u Srpskoj vojsci Krajine bilo mnogo primera gde su manje sposobni i nesposobni rukovodili sposobnijima od sebe.
Ratna opasnost u kojoj se ivelo kod veine pripadnika Srpske vojske Krajine nije razvijala rodoljubiva oseanja, niti motivaciju i elju da se lino uestvuje u borbi. elela se pobeda ali bez linog uea u borbi koja bi donela pobedu. Rat je aktivirao snane emocije ali razliitog kvaliteta. Vie je bilo straha, bola i delimino mrnje, nego ljubavi, patriotizma i radosti.
U Srpskoj vojsci Krajine je bilo mnogo stavova po raznim pitanjima koji nisu imali istinitu osnovu a bili su emotivno obojeni. U predrasude spadaju stavovi koji se odnose na paravojno organizovanje, omalovaavanje aktivnih vojnih stareina, prenaglaavanje srpstva i poistoveivanje ovinizma sa patriotizmom.
Moglo bi se mnogo toga rei i o nepostojanju adekvatne ili nikakve zakonske regulative o ratu i ratnom stanju, o mobilizaciji i pripremi za borbu i opstanak. Dravu u obrisima nisu mogle uvrivati improvizacije i nedoreenost rukovodstva, niti atmosfera u kojoj je svako prvenstveno brinuo o sebi. Neosnovano i nepotrebno, to bi rekao narod, traje dok traje.
Uslovi u kojima se nala poetkom 1995. godine Republika Srpska Krajina bili su znatno nepovoljniji nego poetkom prethodne godine. Hrvatska vojska je ve bila izbila na Dinaru, livanjsko-grahovskim pravcem odakle je ugroavala kninsku teritoriju. Opasnost od njenog ovladavanja Grahovom rezultirala bi istovremeno i odvajanjem Republike Srpske Krajine i Republike Srpske na grahovskom i dinarskom prostoru. To bi, onda, odbranu RSK dovelo u krajnje nepovoljnu situaciju. Uz sve to, bilo je evidentno narastanje i organizovanost, opremljenost i obuenost hrvatske vojske do granica koje su bile viestruko iznad stanja s poetka 1994. godine. U isto vreme borbene mogunosti Srpske vojske Krajine bile su ispod onih s poetka 1994. godine. Da stanje bude jo bezizglednije, meunarodna zajednica je odustala od svoje obaveze da ne dozvoli Hrvatskoj da "problem reintegracije RSK u Hrvatsku" reava primenom sile. Istovremeno su i pozicije Republike Srpske u ratu sa muslimanima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini ozbiljno poele da slabe. Pod pritiskom blokade i pretnji bombardovanjem, srbijanski reim je odustao od daljeg meanja u odnose Hrvatske i RSK. Uz sve navedeno, stanje unutar RSK je bilo krajnje nepovoljno. Nejedinstvo u dravnom vrhu, podsticano spolja, onemoguavalo je osveivanje, otrenjenje i shvatanje situacije onakvom kakva je bila.
Bio je poslednji as da se u RSK shvati da opstanak Srba u Krajini jedino zavisi od njih samih i da se u skladu s tim moraju traiti reenja. Sve zablude o optesrpskoj odbrani vodile su RSK u tragediju i totalnu propast. Takav trenutak Srba traio je jedinstven nastup svih faktora koji su inili dravu RSK i njene institucije. Srpska vojska Krajine se morala okrenuti grozniavim pripremama za odbranu a vlast u traenje reenja pregovorima koji bi Srbe zadrali na njihovim etnikim prostorima. Jo je bilo ansi da se uz ustupke i poputanja, uz pomo meunarodne zajednice obezbedi opstanak na ognjitima, makar i bez vlastite drave, ali uz autonomiju koju je svet nudio od poetka svoga meanja u sukobe na prostorima bive SFRJ. Naalost, nastavljeno je sa politikom zavaravanja koja e dovesti do tragedije. Tok dogaaja i aktivnosti, diktirae faktori van RSK. Tako e Srpska vojska Krajine nastaviti jalovo angaovanje u borbama oko Zapadne Bosne iako RSK od toga nije imala nikakve koristi. Takvo angaovanje je samo olakavalo hrvatskoj vojsci da se uvrsti na Dinari i da ovlada teritorijom u zahvatu livanjsko-grahovskog pravca.
Masovna dezerterstva
Srpska vojska Krajine i dalje e nastaviti sa angaovanjem svojih jedinica u sastavu "Pauka", umesto da se pripremala za odsudnu odbranu. Iz Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa neprekidno je upuivano na hiljade vojnika prema Cazinskoj krajini. Tako e, u tim operacijama, do poetka marta 1995. godine iz Kordunskog korpusa biti angaovano vie od 2.000 vojnika i stareina. U tim borbama najmanje 50 ljudi je ranjeno i poginulo. Angaovanje Banijskog korpusa dostizalo je cifru i do 8.000 vojnika i stareina. Poginulo je ili ranjeno oko 130 vojnika i stareina. Sve u svemu, kao i sama ta operacija, ukljuivanje vojnika Srpske vojske Krajine u borbena dejstva sa 5. muslimanskim korpusom bilo je kontraproduktivno. Jedinicama iz sastava Srpske vojske Krajine nisu komandovale komande iz Banijskog i Kordunskog korpusa, nego Komanda "Pauka" i komande Taktikih grupa na elu sa komandantima iz redova Ministarstva unutranjih poslova. Vojnici i stareine su pruali otpor da odlaze na ratita prema 5. muslimanskom korpusu. Dezerterstva su bila masovna a moral je slabio toliko da se nije mogao popraviti do dana kada je trebalo odsudno braniti Krajinu.
Priprema Hrvatske za definitivan obraun sa RSK
Gubitak Zapadne Slavonije u neometanoj agresiji Hrvatske propraen je dovoenjem generala Mila Mrkia na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. - Mrki brzo uoava probleme. - Tano procenjuje sposobnosti saradnika. - Pred kraj juna 1995. godine postignuta je saglasnost izmeu komandanata glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske. - Operacije pod nazviom "Ma-95" i "tit-95"
Priprema Hrvatske za definitivni obraun sa RSK koincidira i sa promenom na elu Srpske vojske Krajine. Gubitak Zapadne Slavonije u neometanoj agresiji Hrvatske propraen je dovoenjem generala Mila Mrkia na dunost komandanta Glavnog taba Srpske vojske Krajine. On dolazi kao "spasilac". Tako ga bar veina pripadnika Srpske vojske Krajine doivljava. Njegov dolazak prikazuje se i kao potvrda krivice i odgovornosti generala Milana eleketia za gubitak Slavonije. To je pravim krivcima sasvim odgovaralo. Milan eleketi je mirno prihvatio postavljanje na novu dunost. Postao je naelnik kabineta vrhovnog komandanta Milana Martia. Nedoraslost generala eleketia prethodnoj dunosti, kao i petljanje sa vercom i kriminalom u Zapadnoj Slavoniji, nisu presudno uticali na gubitak tok dela RSK. Na alost, nikome nije padalo na pamet da se bavi pravim uzrocima poraza, pri emu bi se definisala i eleketieva odgovornost.
Sve je to jednostavno pokriveno dolaskom generala Mila Mrkia na elo Srpske vojske Krajine. Ispalo je, maltene, da se ne vredi vraati porazu u Zapadnoj Slavoniji i pravim krivcima za haos u RSK, ve da treba samo slediti novog komandanta, kao da je on reenje za sve boljke i nedae. Otuda je njegovo predstavljanje pred oficirima Glavnog taba Srpske vojske Krajine pravi obrazac samopredstavljanja. Dri se nedotino i uzvieno. Uz njega je stalno lina svita specijalaca. Demonstrira i "svoju" metodologiju rada. Komandante korpusa stavlja pod "svoje" i vie je sa njima nego u Glavnom tabu. Pokazuje i primerenu elastinost. Zahteva samo ono to se moe realizovati. Ima i "svoje" ljude, u koje bezgranino veruje, pa ih je zato sa sobom i doveo. Oekivanja da e promeniti oficire na kljunim dunostima nisu se obistinila. Bar ne u Glavnom tabu Srpske vojske Krajine.
Mrki deluje kao oficir koji brzo uoava probleme. Tano procenjuje sposobnosti saradnika. Ne istrava. Utisak je da ne uri. Pristup mu je irok i globalan. Deluje samouvereno i bez kolebanja. Nije mu do reklamiranja, ali se vidi da ume da uva imid komandanta i generala (Mrkia) iz slavnih (!) borbi oko Vukovara. Tamo gde ceni da e biti otpora nekom njegovom potezu odlazi na lice mesta i u linom kontatku postavlja stvari na svoje mesto. Insistira na obuci vojnika i jedinica. Ree odrava kolegijume.
Sirotinja u borbenim strojevima
Sa pomonicima vie kontaktira pojedinano nego grupno. Odrava svakodnevni kontakt sa predsednikom RSK. Na aktivnoj vezi je sa elnicima Skuptine RSK i predsednikom vlade. Pokuava da ostvari uticaj na Ministarstvo unutranjih poslova, posebno na upotrebu milicije u borbenim dejstvima. Teite rada usmerio je na pregrupisavanje Srpske vojske Krajine i njeno preformiranje i pripremu za rat. Obrazuje korpus specijalnih jedinica sa gardijskom i oklopnom brigadom i jakim izviakim i policijskim sastavima.
Takav rad, mora se priznati, brzo je pokazao rezultate. Ono to je uraeno za neto vie od mesec dana Mrkievog komandovanja prikazano je 28. juna 1995. godine na smotri (paradi) na poligonu Slunj. Postiglo se vie nego za sve prethodne godine.
General Mrki je insistirao na usvajanju taktike koja e vojnike i vojsku to pre staviti u aktivnu ulogu prema hrvatskoj vojsci. Nastojao je zato da se svakog dana neto dogaa, svakodnevna aktivnost je po Mrkiu presudna za borbenu gotovost. On je znao i u emu je osnovni problem morala vojnika i stareina, iako je kao fenomen nedovoljno uoen i malo analiziran. Radi se o vojnicima koji su seljaci i radnici. Meu njima su mnogi izbeglice bez igde iega. Siromatvo je veliko, i dovodi u pitanje njihovu ivotnu egzistenciju. U borbenim strojevima je samo sirotinja. Bogatiji i intelektualci su van borbenog stroja. Briga prema porodicama poginulih i ranjenih je nikakva. Setva, etva, kolstvo, zdravstvo - sve se prelama u jedinicama. I oekuje se da Srpska vojska Krajine sve to reava, umesto civilnih vlasti koje se dre po strani.
Odmah je Mrki uvideo da je poseban problem lo kvalitet obavetajnog obezbeenja. To je bila najbolnija taka. Neizvesnost, netanost, nepouzdanost, neblagovremenost, nasedanje poturenim podacima... Zbog toga se i nije moglo nita pouzdano zakljuivati.
Mrki brzo uoava i zna da odvoji koliko je drastian problem statusa stareinskog kadra u Srpskoj vojsci Krajine. Najbronije su stareine koje su sve izgubile i ne znaju kada e im biti reeni stambeni i drugi problemi. Stareinska nepopunjenost se ne moe reiti ako im se nita ne moe pruiti. I taj zadatak je morao biti briga vlasti.
Jo jedna strana je postavljena na noge. Pred kraj maja 1995. godine grupacija "Pauk" stavljena je pod kontrolu Glavnog taba Srpske vojske Krajine, odnosno njegovog komandanta generala Mila Mrkia.
Pred kraj juna 1995. godine postignuta je saglasnost izmeu komandanata glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske da se pripremi i izvede zajednika operacija kojom bi se razbile hrvatske snage na Dinari i u zahvatu pravca Grahovo-Livno i Glamo-Livno. Predvieno je i osloboenje Livna. Ovom operacijom se Srpska vojska Krajine mogla obezbediti od opasnosti koja joj je pretila sa teritorija koje su ulazile u sastav Republike Srpske. Kada je zavreno planiranje, a priprema jedinica i komandi se privodila kraju, usledila je iznenadna odluka sugerisana iz Beograda da se prvo krene na Biha i po njegovom zauzimanju da se razbiju hrvatske snage na Dinari i na pravcu Grahovo- Livno. Takva odluka nije odgovarala RSK i Srpskoj vojsci Krajine ni sa jednog aspekta. Operacijom prema Bihau, pa i njegovim ovlaivanjem, RSK ni u emu nije popravljala svoju veoma teku i nepovoljnu situaciju. Bilo je jasno da orijentacija Srpske vojske Krajine na Biha predstavlja stvaranje uslova hrvatskoj vojsci da bez znaajnog otpora uvrsti svoje pozicije na Dinari i ovlada Grahovom. Sa stanovita RSK nije postojao ni jedan valjan argument za odustajanje od operacije prema Dinari i na grahovskio-livanjskom pravcu. Na sva pitanja pa i protivljenja postojao je samo jedan odgovor - tako je nareeno iz Beograda!
Ceo jul 1995. godine bie obeleen zajednikom operacijom snaga Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske i jedinica ministarstava unutranjih poslova obe srpske republike. Operacija je pripremana i izvedena pod nazivom "Ma-95" za Srpsku vojsku Krajine, a "tit-95" za Vojsku Republike Srpske. Cilj operacije bio je ovladavanje teritorijom zapadne Bosne i konano razbijanje i unitenje snaga 5. muslimanskog korpusa armije BiH. Donoenju odluke za ovu operaciju prethodila su intezivna borbena dejstva operativne grupe "Pauk" u kojima su postignuti znaajni uspesi. Ova grupa je od 28. maja stavljena pod komandu Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Veinu sastava "Pauk" inile su snage "Narodne odbrane Zapadne Bosne", odnosno Abdieve "vrhovne komande". Naelnik ove "vrhovne komande" bio je erif Mustedanagi.
Operacija se vodila protiv 5. muslimanskog korpusa iji je sastav imao oko 17.000 boraca i stareina, svrstanih u osam brigada, jednu hrvatsku pukovniju i pet samostalnih bataljona - diviziona. Procenjeno je da je taj korpus imao 3.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Generator morala bio je i pri tolikim gubicima islamski fundamentalizam.
Kako se procenjivalo da e ubrzo doi do radikalne agresije Hrvatske na RSK, i ofanzive veih razmera, hrvatske i muslimanske vojske na livanjsko-grahovskom i livanjsko-glamokom pravcu, oekivao se i protivudar snaga 5. korpusa prema Velikoj Kladui na severu i prema Petrovcu i Otrelju na jugu. Zato glavni tabovi Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine ocenjuju da bi hitno trebalo izvesti operaciju koja bi obema vojskama poboljala operativni poloaj pre nego to doe do napada Hrvatske na RSK. Ocenjeno je da najvie ansi na uspeh prua operacija protiv 5. muslimanskog korpusa, te otuda operacije "Ma-95" i "tit-95". Operacija "Ma-95" trebalo je da predstavlja vatreno krtenje novoformiranog Korpusa specijalnih jedinica Srpske vojske Krajine i 15. lake peadijske brigade. Popuna tih jedinica vrena je privoenjem vojnih obveznika izbeglih u Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Dogovor o operaciji izmeu glavnih tabova Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine postignut je 4. jula 1995. godine, i predviao je da Vojska Republike Srpske uputi odreeni broj jedinica Vojske Republike Srpske i pripadnika posebnih jedinica Ministarstva unutranjih poslova RS u sastav "Pauka" u rejon Vrnograa. Pripremno nareenje za operaciju "Ma- 95" izdato je 6. jula 1995. godine. Istovremeno je upuen zahtev na istaknuto komandno mesto Glavnog taba Vojske Republike Srpske u Drvar, da se do 11. jula upute dogovorene jedinice u sastav "Pauka". Bilo je predvieno da se napadna operacija za slamanje 5. korpusa izvede sa ciljem da se deo snaga okrui i uniti, zatim da se ovlada teritorijom na kojoj je stanovnitvo naklonjeno F. Abdiu i da se ovlada Buimom, kao centrom muslimanskog ekstremizma. Time bi i 5. korpus definitivno bio izbaen iz borbe. Dok bude trajala operacija "Ma-95", predvieno je da jedinice Srpske vojske Krajine, svojim prvim ealonima, budu u gotovosti da spree iznenadne napade hvatrske vojske na severnom i junom delu ratita.
Od snaga iz sastava Srpske vojske Krajine koje su predviene da uestvuju u operaciji "Ma-95" obrazovane su dve operativne grupe i jedan taktiki sastav iz Banijskog korpusa. Od ukupnog brojnog stanja svih snaga pod komandom Glavnog taba Srpske vojske Krajine; za napadna dejstva se angauje 5.006 vojnika i stareina ili (34%) za podrku 610 ili (4%), a za odbranu u neposrednom dodiru sa delovima 5. muslimanskog korpusa 9.074 (ili 62%).
Poetak napada predvien je za 15. jul 1995. godine. Dovoenje jedinice u oekujue rejone za napad nije teklo po planu. To se odnosilo na jedinice Ministarstva unutranjih poslova i jedinice koje su iz sastava Vojske Republike Srpske trebalo da uu u sastav operativne grupe u rejonu Vrnograa. Zbog toga e komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine zatraiti da se do 12. jula mobilie celokupan sastav milicije RSK. Insistiralo se da se na nivou resora formiraju jedinice milicije jaine ete i da se od ovih jedinica obrazuje bataljon sa zajednikom komandom, koji bi inio rezervu Glavnom tabu Srpske vojske Krajine.
U toku 11. jula u sve jedinice upuena je zapovest za napad. U toku 12. jula 1995. godine Glavni tab Srpske vojske Krajine je uputio zahtev vladi zapadne Bosne da izvri mobilizaciju svih vojno sposobnih i da ih rasporedi u ratne jedinice "Pauka". Mobilizacija je trebalo da se zavri do 14. jula 1995. godine. Glavni tab Srpske vojske Krajine e zatim izdati dopunu zapovesti, po kojoj je poetak napada pomerio na 16. jul 1995. godine. Meutim, ni muslimani nisu sedeli skrtenih ruku. Tako e u jutarnjim satima 13. jula muslimani izvriti iznenadni napad, delovima jedne brigade, pravcem turli - Komesarac. Probili su front i zauzeli brdo Trigonometar 445. Zato komandant Srpske vojske Krajine vue protivpotez, te se hitno izlazi na predviene linije razvoja i otvara vatra na sve otkrivene ciljeve. Naredio je da se adekvatnijim snagama razbiju snage 517. muslimanske brigade u rejonu sela Komesarac, da se vrati izgubljeni prostor i da se bude u gotovosti za dejstva u skladu sa odlukom za operaciju "Ma-95". Nareena je mobilizacija Likog i Kordunskog korpusa.
U toku 14. jula proglaena je zona borbenih dejstava i upuen zahtev Glavnom tabu Vojske Republike Srpske u Drvar da se pojaaju dejstva na bihako-krupskom pravcu i da otpone napad na pravcu Ivanjska - Buim.
Konana operacija "Ma-95"
Zbog kanjenja u pregrupisavanju snaga u Operativnoj grupi koja je trebalo da napada od Vrnograa ka Buimu, komandant e jo dva puta odlagati poetak napada. Onda je, tokom 17. jula, od Vojske Republike Srpske traeno da iz svog sastava uputi samo jedan bataljon, jer je bilo nerealno oekivati da e od njih stii sve dogovorene jedinice. Dan kasnije stigao je odgovor u kome se i ne spominje bilo kakvo upuivanje jedinica iz Vojske Republike Srpske. Insistira se da Srpska vojska Krajine pone sa napadom, uz tvrdnju da je Vojska Republike Srpske krenula u napad jo 15. jula i da ve ima etiri poginula i 22 ranjena vojnika.
Od snaga Ministarstva unutranjih poslova RSK i Srbije u operaciji uestvuje jedna brigada, jedan samostalni odred i jedan bataljon. Jedinice su integrisane u operativne i taktike grupe Srpske vojske Krajine i njima komanduju komande jedinica Srpske vojske Krajine.
Konano operacija "Ma-95" je poela 19. jula. Tog dana najbolje je dejstvovala Operativna grupa koja je nastupila sa severa, na pravcu Vrnogra - Buim. Po otpoinjanju napada koji je kretao iz Like, na pravcu Traka Ratela - Cazin postignut je samo delimian uspeh. Jedna taktika grupa nije krenula u napad zbog odbijanja brigade MUP i 101. odreda milicije da krenu u borbu. U napad nisu krenule ni snage iz Banijskog korpusa. Jedan broj tenkovskih posada odbija da krene u napad dok im se rezervoari sa gorivom ne napune do vrha. Imali su 2/3 goriva u rezervoarima i to im je za tu priliku bilo sasvim dovoljno.
Sporazum Izetbegovia i Tumana
Sporazumom koji je potpisan u Splitu, legalizovan je boravak hrvatske vojske u Bosni i Hercegovini, a Hrvatska je preuzela obavezu da se angauje u odbrani zatiene zone Biha. - Put u orsokak
Uoeno je takoe da i jedan broj vojnika i stareina koriste svaku priliku za izgovor da bi izbegli uee u borbenim dejstvima.
U toku 20. jula nareeno je nastavljanje napada, s tim to je teite preneto na snage koje su iz Like dejstvovale ka Cazinu. Neprijateljska propaganda je reagovala optubama da je napadnuta zatiena zona Biha. irom Evrope i Amerike takve optube su stvarale antisrpsko raspoloenje, posebno prema RSK. Niko nije hteo da prihvati demanti, jer lavina je krenula, a RSK i RS nisu imale mogunosti i prilike da se upuste u medijski rat. Poinju da stiu i upozorenja iz Beograda u vidu napomena da se Biha ne dira. Tako je, tog istog dana, napad zaustavljen ali se oekivalo da bude nastavljen sutradan 21. jula u 8 asova. Meutim, u jutarnjim satima 21. jula, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine izdaje nareenje da jedinice ne kreu u napad, nego da nastave sa pripremama a napad e se nastaviti kada bude nareeno. Taj i naredni dan jedinice e provesti u "pripremama za napad", odnosno u ekanju da se negde gore, na najviem nivou, odlui o ishodu ove operacije.
Dok je to trajalo Glavni tab Srpske vojske Krajine donosi odluku da postupi po predvienoj varijanti kao da je hrvatska vojska napala RSK dok traju borbena dejstva prema Zapadnoj Bosni. Korpusi su dobili nareenja da postupe tako kao da za 24 asa predstoji napad hrvatske vojske. Samo je komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine znao da li je zaista postojala opasnost od hrvatskog napada i ako je postojala - kolika je bila. Na opasnost je ukazivao sporazum Alije Izetbegovia i Franje Tumana, koji su ba u to vreme potpisali u Splitu. Sporazumom je legalizovan boravak hrvatske vojske u Bosni i Hercegovini, a Hrvatska je preuzela obavezu da se angauje u odbrani zatiene zone Biha. Da li je obustavljanje napada, 21. i 22. jula, rezultat procenjenih opasnosti ili necija odluka izvan i iznad znao je u to vreme samo general Mile Mrksic.
|
