Glavni sudari sueljenih tabora odvijali su se na relaciji Ministarstvo odbrane - Glavni tab Srpske vojske Krajine, odnosno Rade Tanjga, ministar odbrane - general Milan eleketi, komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine. Ministar odbrane nastupao je sa tezom da je njegova institucija nadreena Glavnom stabu Srpske vojske Krajine. Pokuavao je da se mea u nadlenosti Glavnog taba Srpske vojske Krajine, to je proizvodilo oekivane protivreakcije. Zbog toga je ministar odbrane prekinuo skoro sve slubene odnose sa komandantom Glavnog taba Srpske vojske Krajine i predsednikom RSK. Samo je u nekoj manjoj meri bilo saradnje izmeu pozadinskih slubi Glavnog taba Srpske vojske Krajine i dela slubi Ministarstva odbrane, u meri u kojoj je to bilo neophodno za kakvo-takvo funkcionisanje Srpske vojske Krajine. Ministar odbrane neosnovano optuuje pred vladom i Skuptinom eleketia i Glavni tab Srpske vojske Krajine. Tvrdnje su mu tendenciozne, netane i proizvoljne, a cilj da se omalovai eleketi i proglasi kao krivac za sve probleme koji prate svakodnevni ivot vojske. Pri tom Tanjga pokuava da skine odgovornost sa vlade. Nesporno je bilo jedino da je vojska grcala u problemima. Tako je, recimo, snabdevanje gorivom bilo iskljuivo u rukama i nadlenosti vlade, a ministar odbrane vie nego odgovoran za verc i raspodelu po principu "daj da i vojska neto dobije ako ta ostane". Finansiranje Srpske vojske Krajine bilo je u iskljuivoj nadlenosti vlade, a ta obaveza je najvie zloupotrebljavana. Vlada je odreivala visinu linih primanja u vojsci i malo se drala kriterijuma koje je sama propisivala. U 1994. godini, na primer, vojni obveznici koji su vrili dunost na linijama dodira sa neprijateljem, imali su mesena primanja od 15 do 30 maraka. Odea i obua za vojnike na poloajima nije nabavljana. Ono to je stizalo od donatora samo je delimino ublaavalo probleme. Rezerve nasleene od JNA bile su davno potroene, a darodavci se izcrpeli i oguglali.
Privredna aktivnost je uveliko bila zamrla pa se nematina svom estinom sruila na vojsku. Zato su primanja vojnih lica po ugovoru pred kraj 1994. godine iznosila 180 dinara. Za te pare na crnom tritu se moglo dobiti od 60 do 80 maraka. U jednom trenutku je dovedena u pitanje i tako simbolina isplata lica po ugovoru, za celih est meseci koliko su ve bili proveli na dunosti po ugovorima koje je Srpska vojska Krajine sklopila sa njima, jer je vlada akt o tome donela sa est meseci zakanjenja. Zatim je novana masa za plate u Srpskoj vojsci Krajine drastino smanjena to je vlada pravdala mobilizacijom pred kraj 1994. godine, pa je dolo do prepucavanja preko javnih saoptenja koja su ogorila javnost. Vlada je neosnovano optuivala Glavni tab Srpske vojske Krajine za nastali problem, tvrdei da je mobilizacija bila nepotrebna i da je ona "pojela" pare pa da zato sada nema sredstva za plate.
Mobilizacija je navodno zaustavila sve privredne aktivnosti i time smanjila priliv sredstava u dravnu kasu. A od mobilizacije su bili poteeni svi koji su bili neophodni u proizvodnji. Vlada je dalje tvrdila da je Glavni tab Srpske vojske Krajine unutranjom preraspodelom neke oficire plaao i po 300 do 400 dinara meseno. Glavni tab Srpske vojske Krajine je reagovao protivoptubama argumentovano dokazujui netanost saoptenja vlade. Moe se i zamisliti kako je sve to delovalo na borce i narod, koliko je uticalo na moral i optu pometnju. Postavljalo se i pitanje kome verovati?!
Ministar odbrane, pukovnik Rade Tanjga, otii e toliko daleko pa e u obraune ubaciti i zatitne - odbrambene adute Srpske vojske Krajine. On e napisati nareenje komandi 18. korpusa da razminira prugu Zagreb - Beograd (onog dela koji ide kroz Zapadnu Slavoniju). Pozvae se na tobonji dogovor Martia, Mikelia, Miloevia, Ovena i Stoltenberga. Tako sudbonosno i posledino nareenje ministar Tanjga je izdao bez bilo kakve konsutlacije sa Glavnim tabom Srpske vojske Krajine. U nareenju se upozorava na odgovornost komandanta 18. korpusa, kome se taj zadatak diktira kao obaveza, a Glavni tab Srpske vojske Krajine sve to samo dobija "na znanje". Sam taj in dovoljno govori i o Tanjgi i o njegovom ministarstu.
Tandem Mikelic - Tanjga naneo je ogromnu tetu odbrani RSK i spada u red velikih krivaca za stradanja koja su Srbi doiveli u Krajini. Krajnje nekritiki i nesebino su sluili uskogrudoj politici, ne moe se rei Srbije, ve pre svega Slobodana Miloevia. Pukovnik Tanjga je, uz sve to, bio i neposredni svedok kriminala i verca, koji se odvijao pod okriljem vlade Borisava Mikelia. Takvo ponaanje Mikelia i njegovog personala pravdao je i branio "viim interesima, koji dolaze iz Beograda". Ali, kad je tikva pukla, progledae i Tanjga. Javno priznanje o postojanju zakulisne politike Borisava Mikelia, pukovnik Tanjga e saoptiti tek u julu 1996. godine. "Izjadao" se godinu dana posle tragedije Srba i RSK, prvenstveno pogoen dvolinou Mikelia prema sebi, a ne prema Krajini i Srbima. Tanjga e mu zbog toga napisati "otvoreno pismo". Obelodanie mnoge dobro prikrivane istine o tetnom i poraznom delovanju Borisava Mikelia kao predsednika Vlade RSK.
Pismo je prepuno detalja o malverzacijama u RSK koje su bile jedino mogue i izvodive sa znanjem i uz pomo Mikelia. Poimenino su navedena imena i prezimena onih koji su prodavali dozvole za uvoz razne robe i prolaz autoputem kroz Hrvatsku, koji su zgrtali novac za razne kompenzacije po odobrenju Mikelia. Mikeli je optuen i za malverzacije koje je inio po padu Krajine, kao predsednik famoznog "Komiteta za zatitu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zaviaj". Dok se izbeglice iz RSK bore za goli ivot u Srbiji, Mikeli i dalje "jae", arei imovinu RSK koja je izvuena u Beograd, i koja se nala pod njegovom kontrolom. Optuen je i za manipulisanje izbeglicama, pozivajui se lano na podrku koju navodno uiva od stradalnika iz Hrvatske.
Najkrupniji profiteri
Pri utvrivanju vanijih uzroka za propast Republike Srpske Krajine i za tragediju Srba, ne moe se zaobii ni "doprinos" kriminala i verca. Bez preterivanja se moe rei da su u ratu Hrvatske i RSK kriminal i verc imali poasno mesto. Donekle su i uslovi u kojima je stvorena i postojala RSK bili pogodni za skoro neometan kriminal i verc. U fazi stvaranja RSK, njen prostor je predstavljao "zlatnu dolinu" za ratne profitere, koji su dolazili u Krajinu kao "dobrovoljci", "humanitarci", predstavnici kojekakvih organizacija iz Srbije koje toboe ele da pomognu Srbima, a gledali su samo kako da se doepaju ega vrednog. Na razvalinama jedne i do uspostavljanja druge (nove) drave, uvek se ima ta "prihvatiti". U tome nisu nevini ni domai "snalaljivci". A kad se sve razgrabi, u ratu posle svega i svaega nedostaje, pa eto posla za vercere. Oni ne gledaju na veru i naciju ve na ono na emu se moe zaraditi. Gorivo i hrana su dominirali kao vercerska roba.
Oni najkrupniji profiteri svoje aktivnosti su esto pravdali i time da materijalna i druga sredstva izvlae iz RSK da ne bi pala Hrvatima u ruke. Tako e u "spasavanju" dobara iz RSK uestvovati i pojedinci iz vlasti, kao i neki zvaninici iz Srbije i Republike Srpske. Skrtenih ruku nije sedeo ni Unprofor koji je ne samo omoguavao i pomagao verc nego i sam u njemu uestvovao. Grabilo se praktino od nastanka pa do kraja RSK, a nekima su i posle toga, kao Mikeliu, bila pod rukom krajika dobra. Posebna stavka u profiterskom lancu bilo je postojanje okruene i izolovane teritorije Cazinske krajine to je maksimalno korieno za verc, koji je poprimao ne samo meunacionalni nego i meunarodni karakter. Iz tog ugla, moglo bi se zakljuiti da rat nije ni voen zbog nacionalnih i verskih ambicija, ve zbog bogaenja pojedinaca.
Paradoksalno zvuci, ali je cinjenica da je sverc dobijao vee razmere i organizovanije forme, to se svie protiv njega borilo. Svercovanje i kriminal odvijali su se tako da im se ne moe poricati smiljenost, planski karakter i kvalitetno rukovoenje sa solidnom koordinacijom meu uesnicima.
Zbog verca je esto odlagana puka sa ramena
Kriminal i verc su uoeni jo u jedinicama JNA koje su bile locirane na teritoriji Krajine. - Januara 1992. godine bile su podnete 182 krivine prijave protiv vojnika i stareina, prvenstveno zbog krae oruja i raznih tehnikih sredstava. - Oseao se raspad drave. - Poela su zatim da se dogaaju i ubistva. - Zaotravanje ratne situacije znailo je signal za krae, pljaku i druge vrste kriminala
Pripreme i sprovodenje zamanih vercerskih akcija i operacija bile su kvalitetnije pripremane i voene nego bilo koje borbeno dejstvo na prostorima Krajine od 1991. do avgusta 1995. godine. Otuda i pitanje, nisu li verc i kriminal, hteo to ko priznati ili ne, predstavljali neku vrstu i oblik ratovanja. Zbog verca je esto odlagana puka sa ramena, i to sa obe strane linije razgranienja. verc i kriminal imali su svoje mesto i ulogu i u taktici Hrvatske prema RSK. To je bilo jedino polje "saradnje i svesrdne pomoi i razumevanja" koje je Hrvatska doputala kad je u pitanju RSK. Znalo se za "moralni" uinak verca, naroito u redovima vojske. Otuda je Hrvatska i te kako imala razloga da se neasnim Srbima nae pri ruci, pogotovu ako su imali veze sa vojskom ili ako su joj pripadali.
Kriminal i sverc su uoeni jo u jedinicama JNA koje su bile locirane na teritoriji Krajine. Tako su januara 1992. godine bile podnete 182 krivine prijave protiv vojnika i stareina, prvenstveno zbog krae oruja i raznih tehnikih sredstava. Oseao se raspad drave, ili je uveliko bio u toku, pa se sve to zakonito prenosilo na njenu vojsku. Tako se jedna krivina prijava odnosi i na rezervnog stareinu koji je u toku preseljenja jedinice sa jedne lokacije na drugu naredio da se jedan kamion sa orujem, municijom, opremom i drugim tehnikim sredstvima odveze i ostavi u dvoritu njegovog pouzdanog oveka.
Dobrovoljci na ratitu
Poela su zatim da se dogaaju i ubistva. Karakteristian je primer jednog vojnika, pripadnika Srpske garde, koji je 7. januara 1992. godine, u Donjem Lapcu, otiao u stan svoga poznanika, takoe vojnika i pripadnika istoimene paravojne formacije, i ubio ga iz automatske puke. Posle ubistva izvrio je premetainu u stanu, i uzeo dva pitolja, jednu automatsku puku i veu koliinu municije. Puku je zatim za 160 maraka (40.000 dinara), prodao i vratio se u jedinicu kao da nita nije uradio.
Kriminal i verc poeli su naroito da bujaju po stizanju dobrovoljaca na ratite RSK. Meu njima su bili i oni koji su dolazili samo zbog kriminala i verca. Neuvenu osiljenost i drskost demonstrirali su pripadnici Srpske dobrovoljake garde eljka Ranatovia Arkana, takozvani "tigrovi". Ta jedinica je poetkom 1993. godine, po dolasku na benkovako ratite, na revers primila: 99 automatskih puaka; 24 pitolja 7,65 mm M 84; i 1 puku snajper 7,9 mm; 7 mitraljeza 7,62 mm M 84; top 20/3 mm; 6 minobacaa 82 mm, 3 automobila "picgauer" i mnogo druge opreme i pribora. Kada su posle kraeg boravka krenuli nazad, odbie da vrate zadueno naoruanje i opremu. Bie to povod da se komandant Glavnog taba Srpske vojske Krajine general Mile Novakovi zvanino obrati predsedniku Skuptine Srbije Zoranu Liliu sa molbom da se Srpskoj vojsci Krajine vrati odneto naoruanje i oprema. Predsedniku Liliu je tim aktom predoeno, pored ostalog, i sledee: da se pripadnici Srpske dobrovoljake garde nisu ni kolektivno ni pojedinano podredili subordinaciji i komandovanju u srpskoj vojsci RSK, ve da su se pomeali kao "vojska" u vojsci, to se smatra neprihvatljivim i nedopustivim, jer dvojno komandovanje i dvojni status u bilo kojoj vojsci nije odriv, pa ni kada je u pitanju eljko Ranatovi Arkan.
Zatim se navodi da odnos te jedinice prema stanovnitvu ne prilii srpskoj vojsci, i da se od srpskog naroda ne moe uzimati imovina pod parolom njegove odbrane. Ukazuje se na tetu od neprimerenog potenciranja ideolokog ili stranakog porekla pripadnika Srpske dobrovoljake garde, uz omalovaavanje pripadnika Srpske vojske Krajine, naroito oficira bive JNA. Takvo ponaanje samo proizvodi sumnje i netrpeljivost. Naglaava se da je sasvim besmisleno i lieno svakog osnova sejanje lai o tobonjoj povezanosti bivih oficira JNA, naroito iz Vojske Jugoslavije, sa nenacionalnim partijama (najee su pominjali Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju). Srpska vojska i njen Glavni tab, kae se na kraju pisma, uporno insistiraju na strogoj depolitizaciji i profesionalizaciji vojske, i smatraju neprihvatljivim nametanje eljka Ranatovia Arkana za specijalnog savetnika predsednika Republike. Ta injenica kod Arkanovih pripadnika pored ostalog stvara oseaj politike zaleine za sve to ine.
Jednom reju, trailo se od zvaninog Beograda da se odrekne ili odredi prema upotrebi Srpske dobrovoljake garde i samog eljka Ranatovia Arkana. Jasni su i razlozi to je sve to moralo doi na taj nivo. Primeri su brojni.
Oekujui da e biti podran, general Novakovi je javno raskrinkao Davida Rastovia, koji je kao predsednik Skuptine optine Donji Lapac beskrupulozno pljakao i vercovao na veliko. Uspeo je da u verc uvue i Lapaku brigadu, koju je koristio kao zatitu za sve nezakonito to je inio. Odbijao je da brigadu ukljui u borbena dejstva. U vreme borbi za Medaki dep, Komanda Likog korpusa ga je uhapsila, ali se posle dva dana naao na slobodi. jer Rastovi je mnoge "zaduio" da ga vode i pokrivaju ta god da je inio. Jednostavno, nije mu se nita moglo. Kolika je to teta po moral vojske i naroda, ne moe se ni proceniti.
Poto je verc tokom 1993. godine poprimio masovne razmere, naroito otkako je ukorenjen na prostoru zapadne Bosne, Glavni tab Srpske vojske Krajine preduzimae u vie navrata mere za njegovo suzbijanje. O tome svedoe i brojna dokumenta. Tako 25. juna 1993. godine komandant Srpske vojske Krajine general Novakovi upuuje akt komandantu Glavnog taba Vojske Republike Srpske o "posebnom programu za eliminisanje verca prema Cazinskoj krajini". U aktu se precizira da je nosilac navedenog programa Vlada RSK i da je u toku formiranje zajednikog operativnog taba. U taj tab ulaze meoviti odred srpske vojske i milicije, zatim organi carine, finansijske policije, sudije za prekraje, tuilatva, sudije okrunih sudova i predstavnici sredstava javnog informisanja. Radom organa u zajednikom operativnom tabu rukovode ministri i zamenici ministara i pomonici komandanta Srpske vojske Krajine (za pozadinu, moral i verska pitanja i bezbednost). U nadlenosti ministra unutranjih poslova i komandanta Srpske vojske Krajine je lina kontrola nad radom organa koji ine zajedniki operativni tab. Od komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske zatraena je eta vojne policije za borbu protiv verca, koju je trebalo potiniti komandantu 21. korpusa.
Nedefinisane nadlenosti i paralelizam u zadacima nisu doneli oekivani rezultat. Na udaru su bili samo sitni akteri a ne i organizatori i glavni nosioci verca. Prste su uprljali i poneki od onih koji su bili zadueni da progone vercere. Glavni tab Srpske vojske Krajine izdaje 30. avgusta 1993. godine, akt u kome daje pregled lica prema kojima su preduzete mere zbog verca. Uhapeno je devet stranih dravljana, uesnika u vercu prema zapadnoj Bosni, od kojih je osam iz SRJ i jedan iz RS. Tri neprijateljska vojnika su uhapena kao uesnici u vercu. U graninom pojasu lieno je slobode 197 civilnih lica uesnika u vercu. Slobode je lien i 161 vojni obaveznik zbog uea u vercu. Iz odreda koji je vodio borbu protiv verca slobode je lieno devet, a iz redova MUP est lica. Jasno je iz toga da se vercerima na takav nain nije moglo mnogo nauditi, pogotovu ne onim krupnim i monim. Ovakvom akcijom definitivno se potvrdilo "da vercerima niko ne moe nita". Ispae da je zajedniki operativni tab ak omoguio ukljuivanje u verc novih aktera sa teritorije RS i SRJ i tzv. Abdieve AP Zapadna Bosna. Ali, bilo je i onih koji se sa tim nisu mirili. Tako su komandanti Likog, Kordunskog i Banijskog korpusa, te sekretar unutranjih poslova i pomonik ministra unutranjih poslova za Kordun i Baniju napravili konkretne planove u iju su realizaciju ukljuili pripadnike finansijske policije i carine. Uvedene su i privremene propusnice za kretanje civila u prigraninim rejonima. Uspostavljeni su meoviti punktovi civilne i vojne policije na komunikacijama preko kojih se odvija verc. Zbog postojanja indicija da i neke jedinice omoguavaju vercovanje, bilo je premetanja - takozvanih rokada. Na alost, ni to nije donelo oekivane rezultate.
Iz meseca u mesec verc e dobijati na zamahu, kako u broju uesnika i koliini vercovane robe, tako i po uvlaenju vojske u takve aktivnosti. Nepojmljivo je kolike su pare bile u opticaju i koliko je ljudi dolazilo u iskuenje. Zato je i u 1994. godini nastavljeno sa borbom protiv vercovanja. Izmeu glavnih tabova Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske postojali su dogovori koji su bili usmereni i na uvoenje totalne blokade snabdevanja 5. muslimanskog korpusa armije Bosne i Hercegovine. Verovalo se da e ta blokada dovesti do oruanog sukoba izmeu muslimana i Hrvata u cazinskom rejonu. Bilo je predvieno da se u zapadnu Bosnu ne dozvoli ulazak muslimana iz Hrvatske i inostranstva. Izalazk Hrvata i muslimana u Hrvatsku mogao se dozvoliti samo ako takvu odluku donesu vlade RSK i RS. Jer, zaustaviti verc, znailo je isto to i izrei smrtnu presudu 5. muslimanskom korpusu.
Signal za krae
Glavni tab Srpske vojske Krajine bio je svestan navedene injenice, to se moe dokazati i pisanim dokumentima s poetka 1994. godine. Naini na koje je snabdevan 5. muslimanski korpus bili su dobro poznati Glavnom tabu Srpske vojske Krajine. O tome je redovno izvetavan Glavni tab Vojske Jugoslavije od koga su dobijani i zadaci kako da se postupa. U pozadini svega toga bile su neke "krupnije igre sa Abdiem i muslimanima", koje su "igrane" na najviem nivou, pa otuda i sve te nedoumice i nedoreenosti koje su saplitale Srpsku vojsku Krajine. Kad su meusobni sukobi muslimana na prostoru Cazinske krajine prestali, verovatno pod uticajem novih muslimansko-hrvatskih dogovora, bilo je jasno da je to za Srbe u RSK i RS krajnje nepovoljno. Pokazae se da se zahvaljujui nespreenom vercu srpska strana sauvala od kraha i rasula sopstvenog neprijatelja.
verc su omoguavali i Unprofor, UNHCR i druge meunarodne organizacije, koristei konvoje koji su prelazili preko teritorije RSK. Pod firmom dotura humanitarne pomoi ilo je i oruje.
Kada je u martu 1994. godine na dunost predsednika RSK stupio Milan Marti, a general Mile Novakovi uklonjen sa ela Glavnog taba Srpske vojske Krajine da bi bio ustolien Milan eleketi, na tron vlade doao je Borisav Mikeli, pa je sve to zajedno samo pogodovalo poveanju verca, posebno prema zapadnoj Bosni. verc je od tog asa i dravno obeleje, posebno zahvaljujui Mikeliu. O vercerskom dometu operacije "Pauk" ve je bilo rei.
Svako zaotravanje ratne situacije znailo je signal za krae, pljaku, verc i druge vrste kriminala. Vlast je funkcionisala, a i sama je jednim delom bila sauesnik u kriminalu i svercu.
|
